View Colofon
Original text "Venirea" written in RO by Alexandru Potcoavă,
Other translations
Published in edition #2 2019-2023

Dolazak

Translated from RO to SR by Simona Popov
Written in RO by Alexandru Potcoavă

Stvari su krenule naopako jednog nedeljnog jutra u avgustu, kada su prvi prolaznici kroz trg Di Parvi ispred Notr Dama, zaposleni okolnih bistroa, ugledali predmet, nešto poput ogromnog metka položenog na zemlju s vrhom okrenutim prema katedrali, a zadnjim delom ka policijskoj upravi. Prema prvoj proceni, projektil je bio dugačak oko dvadeset metara i imao prečnik oko pet metara. Barmeni i konobari su radoznalo prilazili, razgledali ga sa svih strana, slegali ramenima i odlazili da otvore svoje restorane. To je bilo oko sedam.

Oko osam su se sveštenici i crkveni službenici koji su došli da održe službu sledili pred kapijama i protrljali oči.

- Dobro, a šta je ovo? – začudi se episkop i pođe sitnim koracima da prouči taj čudni predmet koji se tokon noći spustio na sred trga. U međuvremenu, sunce koje već beše izašlo učini da taj predmet zaslepljujuće zasija.

- Da nije možda svetlosna toljaga koja je Mojsija provela kroz pustinju? – predloži jedan od okupljenih vernika.

- Mislite? – začudi se drugi.

- Mislim, normalno.

- Ne, ne. Mislite da je ovo nebeski putokaz Jevreja u egzodusu? Onaj iz Biblije? Moguće, pomisli parohijan.

- Dobro. A šta traži ovde?

- To je znak s Nebesa! Naše putovanje na zemlji je okončano i došao je Sudnji dan. Predosećam da se u svakom trenutku može otvoriti prorez kroz koji će se pojaviti Isus, koji će nam reći da se uzdignemo, jer smo mi oni odabrani i da ćemo otići pravo u Raj. Nakon čega će započeti rat za smak sveta i zemlja će biti spaljena zajedno sa svima koji su ostali – sledbenicima Zveri - promrmlja i glavešina sveštenstva. - Dobro, a ko je ipak taj Antihrist?

- Zar je bitno?

- Hm, da – reče episkop i odluči da održi službu napolju.

Službenici požuriše da mu donesu sve što je potrebno, i visoko blagosloveno lice okadi sveti projektil kojeg više nisi mogao da posmatraš bez naočara za sunce. Vernici su počeli da shvataju šta se događa i svi kleknuše. Iza njih, prvi talasi turista gurali su se da fotografišu. Nekoliko desetina Japanaca navališe na statuu Karla Velikog na konju da bi bolje videli kroz objektive video kamera. Bili su na vrhuncu sreće: ovako nešto nisu videli prijatelji koji su pre njih posetili Pariz i koji su se hvalili da su sve uhvatili u kadru, od Ajfelovog tornja do poslednjeg modela kante za đubre.

U devet sati trg ispred katedrale Notr Dam puniji je nego ikada. Vernici pozvaše telefonom rođake i poznanike, na desetine televizijskih ekipa se postaviše i počeše da prenose uživo, policija je čekala naređenja, vatrogasci su povezali kilometre creva na hidrante i ukopani čekali da se negde nešto zapali ili da rasteraju masu, lekari i sestre iz Hotela Bog bili su spremni da

intervenišu s nosilima i infuzijama, a pacijenti koji su već bili u bolnici, izašli su na prozore, pokušavajući nešto da nazru kroz grane kestena. Slaba vajda.

Kad se katolička verska služba završila, brojna grupa građana sa šeširima progurala se napred, prateći rabina. Jevreji su raskrčili put laktajući se i, stigavši do ogromnog predmeta, počeli učestalo da se klanjaju iz struka. S druge strane trga, muslimani ljutitim pogledima oslobodiše prostor, raširiše molitvene tepihe i kleknuše na njih s licem ka zemlji. Za to vreme, episkopa opkoliše fotoreporteri kojima je objašnjavao čemu svi zajedno prisustvuju, naime, najverovatnije, drugom dolasku Spasitelja.

- Razumem – reče jedan tip s mikrofonom. – Ali zašto nije izabrao Vatikan? Ili Jerusalim? - Ko to zna? – nasmeši se episkop, ponosan i manje tajanstven nego što bi trebalo. Oko jedanaest formiralo se nekoliko povorki koje su se, nakon dugog navaljivanja, teško probile do nebeske ambasade. Bili su to pravoslavci, protestanti i neoprotestanti koji su s televizijskih ekrana saznali šta se događa u srcu Pariza i nisu mogli da propuste taj trenutak. - Mislite da će Sin Čovečiji danas sići među nas? – skočiše reporteri na rabina. - Zašto želite da znate? – saseče im on nadahnuće i nestade.

- Šta očekujete od ovog susreta? – opkoliše novinari imama.

- Videćete – nasmeši se ovaj usiljeno i vrati se među svoje.

- Pojedini vidovnjaci tvrdili su da će se Mesija pojaviti negde na istoku. Tačnije u Rumuniji. Međutim, Taj bi mogao biti upravo ovde i sada. Kako to komentarišete?

- Ne ljutim se – uveravao ih je kroz zube jedan pravoslavni sveštenik. Glavni grad Rumunije zovu Mali Pariz, ali koliko ovde na obalama Sene ima Rumuna, ne bi me čudilo da je čak i On pomešao gradove, kao što skoro sve svetske zvezde kažu Budimpešta umesto Bukurešt. Znači moglo je biti i gore.

- Znači, Isus je poput neke zvezde?

- Naravno! – oštro će jedan neoprotestant. – Zar sumnjate u to? Važno da ste za Džona Lenona ili Majkla Džeksona bili sigurni! Neka, neka, uskoro ćete shvatiti.

- Idite kućama i odmorite se za novi radni dan – reče smireno protestantski pastor. – Neće se ništa dogoditi. Onaj predmet je običan gedžet, a Gospod Bog ne može da stane u tako nešto.

- Poštovani građani – zaključi jedan profesor sa Sorbone – čuknuo sam prstom u ono nešto, poslušao eho i to mi je potvrdilo pretpostavke. Želim da vas uverim: transcendentnost je prazna! Znači, sve zavisi od nas.

Kada je došlo vreme ručka, ostrvo Il de la Site potonulo je skoro metar pod težinom desetina hiljada ljudi koji su ga opterećivali, prenoseći od usta do usta poslednje tračeve i novosti pristigle iz prvih redova. Predstavnici sveštenstva različitih veroispovesti delili su direktan pristup ka osetljivom projektilu, dobro ga čuvajući od dodira mase, koliko je to bilo moguće. Službe i molitve su se održavale jedna za drugom, dim tamjana se sa svih strana uzdizao ka vedrom nebu. Grad je bio paralizovan, u očekivanju čuda. Bistroi su nudili besplatno meze, cigarete su se pušile u krug, inostrani prosjaci pili su iz iste flaše s domaćim klošarima, a granice između religija, nacija, političkih opredeljenja i društvenog statusa nestale su, bar iz predostrožnosti. Podne polako pređe u popodne a zatim i u veče. Tenzija je rasla sa svakom rečju ili mišljenjem koje se prenosilo preko bežičnih telefona gomile. Televizijske stanice su postavile nekoliko ogromnih ekrana u različitim uglovima, na kojima se mogao pratiti prenos uživo. Ljudi su fiksirali jedno oko na njih, a drugo na kamere koje su klizale nad masom, i skakali od sreće kad bi reditelji iz reportažnih kola prebacili kadar na njih. Znali su da ih vidi čitav svet, tako da su samouvereno i neprekidno mahali rukama.

Uveče je javni spektakl prekinut time što se na ekranima pojavio lik u odelu koji je monotono pročitao nekakvo saopštenje za javnost. Predstavnik jedne poznate farmaceutske kompanije, gospodin s kravatom, poče izvinjavajući se za izazvanu konfuziju, zatim objašnjavajući da je predmet postavljen ispred Notr Dama samo jedna, možda nekonvencionalna, ali potpuno nevina reklama za najnoviji čepić izbačen na tržište i pozva sve da ga isprobaju. Pi-ar izađe iz emisije ispraćen gromoglasnim negodovanjem. Razoružani i razočarani, ljudi odustaše od čekanja bilo kakve neposredne manifestacije božanstva a onda, definitivno, ili bar do prve sledeće prilike, oteraše ekumenizam u bestraga i krenuše svojim kućama. Ostrvo ubrzo potpuno ispliva na površinu, a trg ispred katedrale se skoro potpuno isprazni. Sveštenici se povukoše postiđeno, mada ipak donekle zadovoljni jer su u celoj toj gužvi ipak obavili uspešnu generalnu probu. Njegovo visočanstvo metak ostade na raspolaganju prolaznicima i zaljubljenim parovima koji su požurili da markerom ispišu svoja imena na glatkoj i tamnoj površini. Ubrzo su na njihovo mesto došli sledbenici teorija zavere, ubeđeni da je sve to samo laž vlade i da se tu nešto krije. Oni su bdeli nekoliko sati pored predmeta ali, videvši da se ništa ne događa, odoše na spavanje jer je sledio ponedeljak ili, bolje rečeno, nov naporan radni dan u službi sveopšte judeo-masonske zavere.

Blizu ponoći, na pustom trgu pod punom mesečinom, policija je doterala jednu ogromnu prikolicu i dva krana, da utovare projektil lišen nadzemaljskih značenja i da ga odnesu odatle. Radnici su pokušali da ga opašu kaiševima, kad se dotični odjednom naglo i samostalno podiže s pločnika, zalebde neko vreme nad gradom i nestade bez traga na nebu. Nakon toga, ekipe gradske higijene počele su opet da rade i stvari se još jednom vratiše u normalu.

More by Simona Popov

Trilogija lutajućeg pola

Ispred tetka Nikoletine kapije bilo je mnogo ljudi koji su došli da isprate čika Titija na večni počinak, čika Titija koji je, uprkos tome što je voleo da popije, bio čovek u koga si se mogao uzdati, čovek veseljak, veliki belaj za svoju ženu. Mladi ljudi, nikad ne znate šta će vam Bog dati, ali eto, žena ga je negovala, po čitav dan mu je stavljala hladne obloge na čelo, vodila ga kod svakojakih lekara i eto s kakvom ga pompom sada ispraća, da vidiš samo od kakvog lepog drveta mu je kovčeg, javorovina čista. A unajmila je i žene da tri dana spremaju za daću, i kod popa Kristea je sama otišla...
Translated from RO to SR by Simona Popov
Written in RO by Cristina Vremes

Sonja podiže ruku

U ovim krajevima ljudi su vrlo sumnjičavi. Ne zna da li bi je u drugim mestima primili raširenih ruku. Njegovi ljudi. Oni iz druge ekipe. U svom okruženju nije poznavala parove iz starijih generacija koji bi bili prijatelji, a ne neprijatelji, iako zauvek ostanu zajedno. Možda negde ima i takvih koji su prijatelji čitavog života, ako ne i više od toga, ali ima ih malo, vrlo su srećni i dobro skriveni od očiju drugih, tako da, gledajući oko sebe, ti, mlad čovek, možeš biti skoro ubeđen da će ti onaj pored tebe na kraju izjesti dušu. A ako se to dvoje raziđu, a za njima ostanu deca, oni će obnov...
Translated from RO to SR by Simona Popov
Written in RO by Lavinia Braniște

Susret

Dosta. Skupio sam stvari, odelo u navlaci, kašiku za cipele i predao ključ. Do kuće imam da vozim šest sati, međutim put je kraći u povratku. Spuštam prozor i, izbačene glave, idem sve brže kroz glavni gradski bulevar. Hladan od večeri i brzine, vazduh mi brije obraze i podseća me na hrapavost sunđera za skidanje šminke. Imam osetljiv ten i ne podnosim lako tretman koji trpe voditelji kako se ne bi na ekranu presijavali kao mesec posut staklićima – da im se na lice nanese tanak sloj pudera, koji će potom biti ostrugan onim raspalim sunđerima. Kada više nisam mogao da podnesem taj osećaj, z...
Translated from RO to SR by Simona Popov
Written in RO by Alexandru Potcoavă

Odstupanje od nekoliko minuta

Dan počinje ranije nego što sam mislila. Podesila sam alarm da zvoni u 5.56, iz više razloga. Želela sam da imam vremena da meditiram u ranu zoru, a i da mogu da sačekam trideset minuta kako bi tableta koja poboljšava rad štitne žlezde počela da deluje pre kafe, pa da zatim započnem seriju vežbi koje spajaju topljenje masti sa tonifikacijom mišića, koristeći sopstvenu kilažu, a da u međuvremenu ne zaboravim da upalim bojler, jer zagrevanje vode traje oko četiri sata, što mi ostavlja dovoljno vremena da završim i deo joge za smanjivanje tenzije oko srca, a da se ne izložim riziku od izazivan...
Translated from RO to SR by Simona Popov
Written in RO by Cristina Vremes

Zujanje

U vozu, pri kraju putovanja, kroz zamašćeni prozor video je ivice neba. Ustao je da pogleda i s druge strane vagona i prišao muškarcu koji je zaspao lica skrivenog iza zavese, dok je desnu ruku čvrsto držao preko male putne torbe, koja je stajala na sedištu pored. Da, i s njegovog se prozora videlo isto. Kompaktni prekrivač, indigo boje, paralelan sa širokim poljem punim suvih žbunova. A na njegovoj ivici, svetlo i vedro plavetnilo, poput udaljenog mora, koje lebdi između neba i zemlje. Negde iznad indigo prekrivača bilo je sunce. Kada je ustao, odjednom je osetio metež u vagonu, ljudi su...
Translated from RO to SR by Simona Popov
Written in RO by Lavinia Braniște
More in SR

Pola života

Kazablanka, 1954. Od svih dnevnih zvukova ona se grčevito drži samo nekih, ali ne dopušta da do nje dopre zvuk dečije graje. Usredsređuje se na malobrojne glasove koji dopiru kroz zidove. Nakon nekoliko meseci poznaje sve susede iako nikada ne izlazi iz sobe, zna da kod prvih komšija uvek dolaze poverioci, što nema svrhe, jer taj čovek nije spreman da plati. ‘Makar mi povadili organe i ubili me nakon toga’, čuje ga kako govori svojoj ženi kad poverioci odu. Kada čuje ovakve stvari, ima osećaj da je spona u tuđim pričama i tajnama. Preko puta nje stanuje jedan veoma star gospodin koji svakog j...
Translated from NL to SR by Aleksandar Đokanović
Written in NL by Aya Sabi

Kod kuće

Vetrenjače, staza ka reci, bunar, konji, krave i žito. Napukle kofe pune krvavo crvenog paradajza, zatvorene teglice s ukiseljenim povrćem za turšiju. Uzani tok Severskog Donjeca koji prošiva sva okolna polja, spaja Rusiju i Ukrajinu, vezuje zemljopisnu kartu, baš kao što pradeda Nikolaj iglom i koncem od zakrpa šije jakne. Vetar u jedrima vetrenjača, Komsomolke na seoskom trgu. Igraju. Prepliću ruke, održavaju ravnotežu oslanjajući se iskošenim telima jedna o drugu, odgurujući se od zemlje tek koliko je potrebno. Vetrenjače su gotovo nečujne, drvena mašinerija tek ponekad zaškripi. Nešto dalj...
Translated from NL to SR by Bojana Budimir
Written in NL by Lisa Weeda

Nekoliko meseci kasnije

12. avgust »Muhamede, za pola sata budi pored telefona. Mislim da sam je našao!« Izletim iz kreveta, obučem se sav rastresen što brže mogu i izjurim iz hostela. Brzo. Kao da bi nešto bilo drugačije ako bih do kuće stigao pet minuta pre ili kasnije. Skoro da trčim po klancu nizbrdo prema pristaništu, tamo negde između jevrejske četvrti Hardara Carmel i nekad palestinskog Wadi Salib. Bilo kako bilo, čujem testeru koja verovatno reže gvožđe, i kokoške i petlove. Neobično. Miris farme usred grada koji želi da izbriše svoju istoriju i da bude moderan. Kao da sam se vratio u 1948, kada je s ovog br...
Translated from SL to SR by Jelena Dedeić
Written in SL by Andraž Rožman

Niti

Potraga ne počinje svesno. Na uznemirujuć, neobjašnjiv način osećam povezanost s njom i njen nestanak ostavlja u meni mnoga pitanja. Budim se pitajući se gde spava i kako živi. Neprestano mislim na nju, dok lagano i nežno masturbiram među čaršavima i kroz krovni prozor posmatram oblake. Prolazeći pored tezgi s voćem u našem kraju, vrhovima prstiju prelazim po pomorandžama dok ne pronađem jednu sa savršenim porama, koja me podseća na nju. Krenula sam kod nje na časove joge zbog upornog bola u vratu. Fizioterapeut mi je preporučio ovu vrstu joge, Ajengarovu metodu, jer koristi pomagala koja su ...
Translated from NL to SR by Aleksandar Đokanović
Written in NL by Hannah Roels

Evolucija umnjaka

Još 47 noći Zubni tehničar mi vadi sondu iz usta. „Vidiš li ovo?“ pita me gotovo ponosno. Na sondi se nalazi tanak sloj sivkaste sluzi. „To sam ti izvadio iz džepa.“ Čudna reč za rupu između desni i poslednjeg kutnjaka u vilici. Džep mi deluje ogromno, kao nešto u čemu možete da čuvate ključeve, možda čak i gel za ruke ili telefon. U mom džepu nalaze se samo sažvakani ostaci hrane koji su se tu skupljali mesecima. Nedugo potom dolazi zubar, na ekranu pokazuje moju vilicu. Umnjak s donje desne strane je polegnut, koren je usađen pozadi u vilici, krunica pritiska poslednji zub. „Zašto to...
Translated from NL to SR by Bojana Budimir
Written in NL by Alma Mathijsen

Skupljanje snage za be

(…) Neiskusno sam ušao u klub čim se otvorio, dok se omladina još uvek spremala za zabavu u okolnim pivnicama. Po praznom podijumu kružila su svetla reflektora, a di džejev uvodni set više je podsećao na mantru budističkog monaha nego na nešto satanističko. Po vlažnom odsjaju na podijumu moglo se zaključiti da je služba za čišćenje prošla tuda pre manje od pola sata. Tako sam u međuvremenu meditirao nad besmislenošću ljudske sudbine i povremeno odlazio do šanka po pivo, pre nego što se stvore redovi za koktele. Doduše, da sam došao kasnije, možda bi puštali samo devojke, u najboljem slučaju pa...
Translated from CZ to SR by Uroš Nikolić
Written in CZ by Ondrej Macl