View Colofon
Original text "Venirea" written in RO by Alexandru Potcoavă,
Other translations
Published in edition #2 2019-2023

Dolazak

Translated from RO to SR by Simona Popov
Written in RO by Alexandru Potcoavă

Stvari su krenule naopako jednog nedeljnog jutra u avgustu, kada su prvi prolaznici kroz trg Di Parvi ispred Notr Dama, zaposleni okolnih bistroa, ugledali predmet, nešto poput ogromnog metka položenog na zemlju s vrhom okrenutim prema katedrali, a zadnjim delom ka policijskoj upravi. Prema prvoj proceni, projektil je bio dugačak oko dvadeset metara i imao prečnik oko pet metara. Barmeni i konobari su radoznalo prilazili, razgledali ga sa svih strana, slegali ramenima i odlazili da otvore svoje restorane. To je bilo oko sedam.

Oko osam su se sveštenici i crkveni službenici koji su došli da održe službu sledili pred kapijama i protrljali oči.

- Dobro, a šta je ovo? – začudi se episkop i pođe sitnim koracima da prouči taj čudni predmet koji se tokon noći spustio na sred trga. U međuvremenu, sunce koje već beše izašlo učini da taj predmet zaslepljujuće zasija.

- Da nije možda svetlosna toljaga koja je Mojsija provela kroz pustinju? – predloži jedan od okupljenih vernika.

- Mislite? – začudi se drugi.

- Mislim, normalno.

- Ne, ne. Mislite da je ovo nebeski putokaz Jevreja u egzodusu? Onaj iz Biblije? Moguće, pomisli parohijan.

- Dobro. A šta traži ovde?

- To je znak s Nebesa! Naše putovanje na zemlji je okončano i došao je Sudnji dan. Predosećam da se u svakom trenutku može otvoriti prorez kroz koji će se pojaviti Isus, koji će nam reći da se uzdignemo, jer smo mi oni odabrani i da ćemo otići pravo u Raj. Nakon čega će započeti rat za smak sveta i zemlja će biti spaljena zajedno sa svima koji su ostali – sledbenicima Zveri - promrmlja i glavešina sveštenstva. - Dobro, a ko je ipak taj Antihrist?

- Zar je bitno?

- Hm, da – reče episkop i odluči da održi službu napolju.

Službenici požuriše da mu donesu sve što je potrebno, i visoko blagosloveno lice okadi sveti projektil kojeg više nisi mogao da posmatraš bez naočara za sunce. Vernici su počeli da shvataju šta se događa i svi kleknuše. Iza njih, prvi talasi turista gurali su se da fotografišu. Nekoliko desetina Japanaca navališe na statuu Karla Velikog na konju da bi bolje videli kroz objektive video kamera. Bili su na vrhuncu sreće: ovako nešto nisu videli prijatelji koji su pre njih posetili Pariz i koji su se hvalili da su sve uhvatili u kadru, od Ajfelovog tornja do poslednjeg modela kante za đubre.

U devet sati trg ispred katedrale Notr Dam puniji je nego ikada. Vernici pozvaše telefonom rođake i poznanike, na desetine televizijskih ekipa se postaviše i počeše da prenose uživo, policija je čekala naređenja, vatrogasci su povezali kilometre creva na hidrante i ukopani čekali da se negde nešto zapali ili da rasteraju masu, lekari i sestre iz Hotela Bog bili su spremni da

intervenišu s nosilima i infuzijama, a pacijenti koji su već bili u bolnici, izašli su na prozore, pokušavajući nešto da nazru kroz grane kestena. Slaba vajda.

Kad se katolička verska služba završila, brojna grupa građana sa šeširima progurala se napred, prateći rabina. Jevreji su raskrčili put laktajući se i, stigavši do ogromnog predmeta, počeli učestalo da se klanjaju iz struka. S druge strane trga, muslimani ljutitim pogledima oslobodiše prostor, raširiše molitvene tepihe i kleknuše na njih s licem ka zemlji. Za to vreme, episkopa opkoliše fotoreporteri kojima je objašnjavao čemu svi zajedno prisustvuju, naime, najverovatnije, drugom dolasku Spasitelja.

- Razumem – reče jedan tip s mikrofonom. – Ali zašto nije izabrao Vatikan? Ili Jerusalim? - Ko to zna? – nasmeši se episkop, ponosan i manje tajanstven nego što bi trebalo. Oko jedanaest formiralo se nekoliko povorki koje su se, nakon dugog navaljivanja, teško probile do nebeske ambasade. Bili su to pravoslavci, protestanti i neoprotestanti koji su s televizijskih ekrana saznali šta se događa u srcu Pariza i nisu mogli da propuste taj trenutak. - Mislite da će Sin Čovečiji danas sići među nas? – skočiše reporteri na rabina. - Zašto želite da znate? – saseče im on nadahnuće i nestade.

- Šta očekujete od ovog susreta? – opkoliše novinari imama.

- Videćete – nasmeši se ovaj usiljeno i vrati se među svoje.

- Pojedini vidovnjaci tvrdili su da će se Mesija pojaviti negde na istoku. Tačnije u Rumuniji. Međutim, Taj bi mogao biti upravo ovde i sada. Kako to komentarišete?

- Ne ljutim se – uveravao ih je kroz zube jedan pravoslavni sveštenik. Glavni grad Rumunije zovu Mali Pariz, ali koliko ovde na obalama Sene ima Rumuna, ne bi me čudilo da je čak i On pomešao gradove, kao što skoro sve svetske zvezde kažu Budimpešta umesto Bukurešt. Znači moglo je biti i gore.

- Znači, Isus je poput neke zvezde?

- Naravno! – oštro će jedan neoprotestant. – Zar sumnjate u to? Važno da ste za Džona Lenona ili Majkla Džeksona bili sigurni! Neka, neka, uskoro ćete shvatiti.

- Idite kućama i odmorite se za novi radni dan – reče smireno protestantski pastor. – Neće se ništa dogoditi. Onaj predmet je običan gedžet, a Gospod Bog ne može da stane u tako nešto.

- Poštovani građani – zaključi jedan profesor sa Sorbone – čuknuo sam prstom u ono nešto, poslušao eho i to mi je potvrdilo pretpostavke. Želim da vas uverim: transcendentnost je prazna! Znači, sve zavisi od nas.

Kada je došlo vreme ručka, ostrvo Il de la Site potonulo je skoro metar pod težinom desetina hiljada ljudi koji su ga opterećivali, prenoseći od usta do usta poslednje tračeve i novosti pristigle iz prvih redova. Predstavnici sveštenstva različitih veroispovesti delili su direktan pristup ka osetljivom projektilu, dobro ga čuvajući od dodira mase, koliko je to bilo moguće. Službe i molitve su se održavale jedna za drugom, dim tamjana se sa svih strana uzdizao ka vedrom nebu. Grad je bio paralizovan, u očekivanju čuda. Bistroi su nudili besplatno meze, cigarete su se pušile u krug, inostrani prosjaci pili su iz iste flaše s domaćim klošarima, a granice između religija, nacija, političkih opredeljenja i društvenog statusa nestale su, bar iz predostrožnosti. Podne polako pređe u popodne a zatim i u veče. Tenzija je rasla sa svakom rečju ili mišljenjem koje se prenosilo preko bežičnih telefona gomile. Televizijske stanice su postavile nekoliko ogromnih ekrana u različitim uglovima, na kojima se mogao pratiti prenos uživo. Ljudi su fiksirali jedno oko na njih, a drugo na kamere koje su klizale nad masom, i skakali od sreće kad bi reditelji iz reportažnih kola prebacili kadar na njih. Znali su da ih vidi čitav svet, tako da su samouvereno i neprekidno mahali rukama.

Uveče je javni spektakl prekinut time što se na ekranima pojavio lik u odelu koji je monotono pročitao nekakvo saopštenje za javnost. Predstavnik jedne poznate farmaceutske kompanije, gospodin s kravatom, poče izvinjavajući se za izazvanu konfuziju, zatim objašnjavajući da je predmet postavljen ispred Notr Dama samo jedna, možda nekonvencionalna, ali potpuno nevina reklama za najnoviji čepić izbačen na tržište i pozva sve da ga isprobaju. Pi-ar izađe iz emisije ispraćen gromoglasnim negodovanjem. Razoružani i razočarani, ljudi odustaše od čekanja bilo kakve neposredne manifestacije božanstva a onda, definitivno, ili bar do prve sledeće prilike, oteraše ekumenizam u bestraga i krenuše svojim kućama. Ostrvo ubrzo potpuno ispliva na površinu, a trg ispred katedrale se skoro potpuno isprazni. Sveštenici se povukoše postiđeno, mada ipak donekle zadovoljni jer su u celoj toj gužvi ipak obavili uspešnu generalnu probu. Njegovo visočanstvo metak ostade na raspolaganju prolaznicima i zaljubljenim parovima koji su požurili da markerom ispišu svoja imena na glatkoj i tamnoj površini. Ubrzo su na njihovo mesto došli sledbenici teorija zavere, ubeđeni da je sve to samo laž vlade i da se tu nešto krije. Oni su bdeli nekoliko sati pored predmeta ali, videvši da se ništa ne događa, odoše na spavanje jer je sledio ponedeljak ili, bolje rečeno, nov naporan radni dan u službi sveopšte judeo-masonske zavere.

Blizu ponoći, na pustom trgu pod punom mesečinom, policija je doterala jednu ogromnu prikolicu i dva krana, da utovare projektil lišen nadzemaljskih značenja i da ga odnesu odatle. Radnici su pokušali da ga opašu kaiševima, kad se dotični odjednom naglo i samostalno podiže s pločnika, zalebde neko vreme nad gradom i nestade bez traga na nebu. Nakon toga, ekipe gradske higijene počele su opet da rade i stvari se još jednom vratiše u normalu.

More by Simona Popov

Trilogija lutajućeg pola

Ispred tetka Nikoletine kapije bilo je mnogo ljudi koji su došli da isprate čika Titija na večni počinak, čika Titija koji je, uprkos tome što je voleo da popije, bio čovek u koga si se mogao uzdati, čovek veseljak, veliki belaj za svoju ženu. Mladi ljudi, nikad ne znate šta će vam Bog dati, ali eto, žena ga je negovala, po čitav dan mu je stavljala hladne obloge na čelo, vodila ga kod svakojakih lekara i eto s kakvom ga pompom sada ispraća, da vidiš samo od kakvog lepog drveta mu je kovčeg, javorovina čista. A unajmila je i žene da tri dana spremaju za daću, i kod popa Kristea je sama otišla...
Translated from RO to SR by Simona Popov
Written in RO by Cristina Vremes

Sonja podiže ruku

U ovim krajevima ljudi su vrlo sumnjičavi. Ne zna da li bi je u drugim mestima primili raširenih ruku. Njegovi ljudi. Oni iz druge ekipe. U svom okruženju nije poznavala parove iz starijih generacija koji bi bili prijatelji, a ne neprijatelji, iako zauvek ostanu zajedno. Možda negde ima i takvih koji su prijatelji čitavog života, ako ne i više od toga, ali ima ih malo, vrlo su srećni i dobro skriveni od očiju drugih, tako da, gledajući oko sebe, ti, mlad čovek, možeš biti skoro ubeđen da će ti onaj pored tebe na kraju izjesti dušu. A ako se to dvoje raziđu, a za njima ostanu deca, oni će obnov...
Translated from RO to SR by Simona Popov
Written in RO by Lavinia Braniște

Susret

Dosta. Skupio sam stvari, odelo u navlaci, kašiku za cipele i predao ključ. Do kuće imam da vozim šest sati, međutim put je kraći u povratku. Spuštam prozor i, izbačene glave, idem sve brže kroz glavni gradski bulevar. Hladan od večeri i brzine, vazduh mi brije obraze i podseća me na hrapavost sunđera za skidanje šminke. Imam osetljiv ten i ne podnosim lako tretman koji trpe voditelji kako se ne bi na ekranu presijavali kao mesec posut staklićima – da im se na lice nanese tanak sloj pudera, koji će potom biti ostrugan onim raspalim sunđerima. Kada više nisam mogao da podnesem taj osećaj, z...
Translated from RO to SR by Simona Popov
Written in RO by Alexandru Potcoavă

Odstupanje od nekoliko minuta

Dan počinje ranije nego što sam mislila. Podesila sam alarm da zvoni u 5.56, iz više razloga. Želela sam da imam vremena da meditiram u ranu zoru, a i da mogu da sačekam trideset minuta kako bi tableta koja poboljšava rad štitne žlezde počela da deluje pre kafe, pa da zatim započnem seriju vežbi koje spajaju topljenje masti sa tonifikacijom mišića, koristeći sopstvenu kilažu, a da u međuvremenu ne zaboravim da upalim bojler, jer zagrevanje vode traje oko četiri sata, što mi ostavlja dovoljno vremena da završim i deo joge za smanjivanje tenzije oko srca, a da se ne izložim riziku od izazivan...
Translated from RO to SR by Simona Popov
Written in RO by Cristina Vremes

Zujanje

U vozu, pri kraju putovanja, kroz zamašćeni prozor video je ivice neba. Ustao je da pogleda i s druge strane vagona i prišao muškarcu koji je zaspao lica skrivenog iza zavese, dok je desnu ruku čvrsto držao preko male putne torbe, koja je stajala na sedištu pored. Da, i s njegovog se prozora videlo isto. Kompaktni prekrivač, indigo boje, paralelan sa širokim poljem punim suvih žbunova. A na njegovoj ivici, svetlo i vedro plavetnilo, poput udaljenog mora, koje lebdi između neba i zemlje. Negde iznad indigo prekrivača bilo je sunce. Kada je ustao, odjednom je osetio metež u vagonu, ljudi su...
Translated from RO to SR by Simona Popov
Written in RO by Lavinia Braniște
More in SR

Pohvala Uraganu

Oduvek sam uživao u grubosti svakodnevice – u čaši koja se razbija u tami, na primer. Ponekad se zapitam da li je to sećanje zaista moje. Iznova proživljavam scenu s radošću koju je teško zauzdati: predmet pada i raspršuje se, slede tupi tresak i zbrkani glasovi usred noći. Moja majka pritiska prekidač da osvetli rasute komade stakla. Njena otvorena šaka u vazduhu, nada mnom. Zvuk šamara koji uopšte ne liči na zvuk stakla na podu i osećaj da je sve deo nekakvog obreda. Grubost koja započinje čašom, a završava se bolom koji majka nanosi sinu. Prošlo je mnogo godina od tada i nema više čaše, n...
Translated from ES to SR by Ljubica Trošić
Written in ES by Alejandro Morellón Mariano

Diário de uma Portuguesa em Angola

Uvod Godinama unazad zasipali su me pričama o Angoli. Pričama koje idu iz jedne u drugu krajnost, počev od onih koji su se zaljubili na prvi pogled i odmah se osetili kao kod kuće, do onih kojima je sve bilo odbojno i nikada nisu uspeli da se priviknu. Fantastičnim pričama za koje pomislimo da su svakako izmišljene, jer negde u sebi ne verujemo da je moguće da su istinite. Oduvek sam mislila da preteruju i da je svako svojoj priči dodavao neku mrvicu, a u nekim slučajevima i čitavu pogaču. Godinama sam se kolebala da li da odem da upoznam tu mističnu zemlju. Ponekad sam mislila da moram da ...
Translated from PT to SR by Tamina Šop
Written in PT by Patrícia Patriarca

O VRANCIMA I DEMONIMA

Jučerašnjeg dana se sećam kao da je bio juče. U Briselu sam uzeo voz do Haga – dva voza zapravo, jer sam morao da presedam – samo da bih video jednu jedinu sliku. Demon opsesivne želje me je toliko obuzeo da sam jednostavno morao da odem. Ali, putovanje je bilo daleko od onoga što sam zamišljao – lepo, opušteno putovanje u Holandiju – a to sam shvatio odmah posle izlaska iz hotela, pošto sam ostavio sve i svakoga iza sebe. Zamalo da na briselskoj Gare du Nord uđem u pogrešan voz jer sam se sinhronizovao na raspored Gare Central, tako da sam se umesto kupovine preko veb aplikacije odlučio za st...
Translated from SL to SR by Jelena Dedeić
Written in SL by Mirt Komel

Kraj

Srećan kraj Probudila me je kiša. Umešala mi se u  san, pa u prvi mah nisam znala iz kog je sveta.  Plivala sam u beskraju Pacifika. Znam da je bio  Pacifik, poznajem ga iz televizijskih emisija.  Plivala sam kroz tirkiz i kristal. Tako kažu u  reportažama, tirkiz i kristal. S bokova su mi  visile ukrasne perle kojima se vezuje kupaći  kostim. Njega znam sa fotografija. Moj prvi  kupaći kostim, dečji. Nebo je spustilo zavesu  dok sam popravljala čvor. Teške kapi pljuskale  su mi po temenu i ispruženim rukama, postajale  su sve gušće i teže, dok voda nije prekrila  čitav svet. Obavila me je k...
Written in SR by Jasna Dimitrijević

PROMENA

-Molim Vas, idite liftom, ja ću strčati stepenicama – viče mladi lekar i juri niz stepenište, preskačući po nekoliko stepenika. Mora da stigne. Nekoliko nedelja ranije, još u porodiljskoj postelji, majka se obratila pedijatru, jer je dete neprestano plakalo. Prilikom prve posete, čula je: - Nahranite ga jednom, ali dobro, najzad će se smiriti. U drugoj klinici rečeno joj je: - To su samo grčevi. Nemojte da jedete pržena jela. Mleko će Vam se poboljšati, a dete će prestati da vrišti. U privatnoj ordinaciji lekar se jednostavno osmehnuo: - A zašto da ne plače? Pa to je novorođenče. Pedijatri su ...
Translated from PL to SR by Ivana Drenjanin
Written in PL by Joanna Gierak Onoszko

S pticama delim nebo

      Ponekad stvarno postane neizdrživo. Toliko glasno mljackaju da su me probudile. Osim toga, još se i prepiru ko će dobiti najukusniji zalogaj, pa ne mogu da zaspim. Sve se čuje, iako su na prozorima dupla stakla i ramovi dobro dihtuju. Ovaj bi bundevino seme, onaj hoće laneno, jer tako simpatično hrska, najmlađi halapljivo grabe nadrobljeni hleb, ženke nikako ne žele lojnu kuglu. Ko bi pomislio da drozdovi, crvendaći, plave senice i zelentarke u svoje organe za varenje neće da strpaju baš sve što im padne pod kljun. Baš su probirljivi ovi stanovnici našeg parka. Čovek mnogo toga ne bi pom...
Translated from SL to SR by Jelena Dedeić
Written in SL by Agata Tomažič