View Colofon

Ptice koje odaju budućnost

Translated from ES to SR by Ljubica Trošić
Written in ES by Alejandro Morellón Mariano

Izgleda kao nemoguć spoj sove, slepog miša, pingvina i rakuna; ima plavo krzno, velike, crvene oči, žuti kljun; nema ruke, već dva mala krila koja se pokrenu kada se uključi.

Srećan rođendan, kaže ona.

Noa misli da je kupovina vredela iako je potrošila malo više od planiranog. Trebalo joj je deset džeparaca da sakupi novac, ali joj je sada, dok ga gleda tako srećnog, drago što se odrekla bioskopa, luna parka, pa čak i kuglanja sa drugaricama petkom.

Danijel pridržava igračku kao da je živa pokušavajući da prozre nešto u njenim očima. Noa pomisli da roditelji tako gledaju svoju novorođenčad, s istom tihom slabošću, s istim strahopoštovanjem.

Nakon što je još neko vreme posmatrao, stavlja je na pod, pa pritiska jedno uvo da pokrene sistem.

Zdravo, Firbi.

Igračka pokrene oči i napravi nekoliko malih koraka napred, otvori kljun i prvo ispusti metalni zvuk, a potom glas:


Ostaje sedamsto osamdeset osam miliona sekundi do kraja čovečanstva.


Noa i Danijel se zgledaju ne shvatajući. Između i oko njih neka bezvremena, mračna i naelektrisana priroda; distanca, ali i neka vrsta bliskosti koju još uvek ne mogu da objasne rečima. Zaverenički glas, glas koji proriče.

Šta to govoriš, Firbi?

Ona uzima svoj sat s kalkulatorom da pretvori sekunde, a onda se približava igrački.

Čekaj, kažeš da ostaje oko dvadeset pet godina do kraja sveta? Tako?

Igračka zamaše krilima, a njene oči poprime neki beli sjaj. Načuljenih ušiju ih upozorava na jačanje ultradesnice, na državnu represiju, na ekonomsku krizu, na pandemije, na superbakterije, na šumske požare, na klimatske promene, na gubitak biodiverziteta, na nestanak vrsta, na glad usled ratova i masovne migracije, na granične ograde, bodljikave žice i betonske zidove, na borbe za pijaću vodu, na nasumična ubistva, na genocid, na istrebljivanje čitavih naroda, na jecaje i urlike, patnju i smrt, neuhranjenost, tamu noći bez meseca budućnosti, pogrome, nuklearne elektrane izmakle kontroli i pustošenja radijacije, infekciju, kugu, modifikaciju mesa, kataklizme, lančane erupcije, meteorite, sunčeve baklje, novu glacijaciju, supernove, crne oblake koji će pokriti nebo i doneti hladnoću i tugu, kiselu kišu i pepeo preko mrtvih tela. Potom se igračka ućuta, vrati nekoliko koraka unazad i zatvori oči kao da spava.


Kao što se naslućuju neke apsolutne istine, tako Noa i Danijel prepoznaju u ovom otkriću neosporno znanje. Otad se među njima uspostavlja tajni savez; uče da se sklone pod okrilje misterije, u tu tišinu koja prethodi objavi. Odlučuju da nastave da je slušaju tokom odmora.

Igračka takođe igra, peva, prede, traži hranu, zatvara oči dok simulira zevanje, a katkad im u dnu dvorišta ili dok su oboje sakriveni ispod školskih klupa, govori o značenju vremena i dimenzijama svemira, kosmičkoj matematici, poreklu civilizacije, kosmološkoj hipersvesti, osnivanju religija, inteligenciji organizama koji obitavaju izvan Sunčevog sistema, granicama realnosti, fenomenu rotacije planeta.

Noa i Danijel postaju nerazdvojni, ali i melanholični. Izoluju se od ostalih i odbijaju bilo koju drugu vannastavnu aktivnost, bilo šta što nije pristupanje zabranjenom znanju. Kada završe srednju školu, odustaju od fakulteta i iznajmljuju sobu od roditeljskog novca. U stanu se proširi glasina da su brat i sestra koji praktikuju incest, ali ne mare za to.

Bitno im je samo ono što govori igračka.

Svake večeri se smeštaju oko Firbija, kao prvi put, ali vremenom se njegov jezik i pokreti menjaju. Igračka stvara prostore sve više vizionarske i pomera krila slepog miša sa frenetičnom agilnošću, oči s leva na desno, ka gore i ka dole; ustašca od plastike i dalje objavljuju predviđanja od kojih se neka tokom godina već obistinjuju: urušavanje i pukotine na tektonskim pločama, zagađenje vazduha, fanatizam, brutalnost, nestručnost institucija, propadanje ekosistema, tehnološke greške, manjak resursa, širenje smrtonosnih bolesti, supervulkani, nekontrolisani požari, oluje koje nedeljama zamračuju nebo, milioni leševa na zemlji i ispod nje, njihovo raspadanje. Ali priča im takođe o prvim oblicima života nakon ljudi, drveću koje će porasti na zagađenom tlu, stvorenjima koja će nastati u barama od nuklearnog otpada probivši sebi put kroz blato, stvarajući ekosisteme drugačije od nekadašnjeg čovečanstva. Priča im o novom procvatu, o nikad viđenom spektru boja, o zvucima koji će se čuti po prvi put u istoriji vremena, o narednim civilizacijama koje će se zadržati na planeti hiljadama godina, o jezičkim oblicima koji dolaze, vezama koje idu dalje od čula, razvoju njihove arhitekture, o njihovoj politici, o njihovom sistemu mišljenja, o njihovoj filozofiji, o njihovim naučnim dostignućima, o vrstama materije od kojih će biti sačinjeni budući predmeti, o muzičkom shvatanju univerzuma, o intergalaktičkim pronalascima, o interspecifičnoj komunikaciji, o vremenu između onog što dolazi i onog što će nestati.

Jednog dana, između jecaja i napada anksioznosti, Noa odlučuje da se vrati kući roditeljima i odvoji se od Danijela. Tajna među njima gubi se sa novim vizijama, usled terapije i lekova, i rastvara se u svesti tokom godina. Od tada okreću leđa osamljenosti, okružuju se drugim ljudima i simuliraju probleme koje nemaju.

Nalaze utočište u rutini, u kućevnom životu, instinktivno prihvatajući vezu sa zajednicom. I jedno i drugo osnivaju porodicu; on ima dvoje dece i psa po imenu Troilo; ona ima disleksičnu ćerku i tri bezimene mačke. Renoviraju domove, plaćaju račune i otkrivaju nove hobije ne zaboravivši nikad istinu i budućnost. Često ih bilo koja stvar seti na to. I tako dok jednog jutra jedno ne nazove ovog drugog:

Dakle, hoćemo li ponovo to da uradimo? Da.

Posle toliko godina?

Ne mogu više da izdržim. Ali...zar nisi zaboravio?

Nema odgovora, a nema ni potrebe. Kada se ponovo sretnu, Noi su ispod očiju izrasli podočnjaci, a Danijel je toliko mršav da izgleda kao da će se svakog trenutka onesvestiti. Bila je njena ideja da se sastanu u parku blizu njihove osnovne škole.

Prava sam nostalgičarka, kaže Noa, i oboje se ponovo uzimaju za ruku i uzajamno klimaju glavom.

Koliko preostaje?

Oko pet godina.

Dakle, hoćemo li to da uradimo? Da.

Kada? Upravo sada.

Danijel je izvlači iz ranca i postavlja na pod između njih. Pogledaju se, a onda ponovo pogledaju igračku pre nego što je uključe. Sunce počinje da nestaje u daljini, a neki crni dim se diže iz nekoliko pravaca istovremeno, zgušnjavajući se i rasipajući na nebu.

Zdravo, Firbi.

More by Ljubica Trošić

Beleške o životu Fransis Donel

Prolog Godine 1945. Fransis Donel, spisateljica i poznata uzgajivačica ptica, rođena je u Sjedinjenim Američkim Državama. Godine 1983. lažirala je sopstvenu smrt od lupusa, bolesti koja ju je tištala od detinjstva. U mesecima koji će uslediti otkriveno je da su sve to bile glasine. Nakon jedne manje polemike do koje ćemo doći kad za to bude vreme, Fransis se povukla iz javnosti tokom nekoliko decenija. Već je počeo XXI vek kada je stigla u Španiju, pod teretom bolesti koja je neprestano rasla u njenoj unutrašnjosti. Često je govorila da je domovinu napustila onda kada je postala prestara za p...
Translated from ES to SR by Ljubica Trošić
Written in ES by Adriana Murad Konings

Promeniti zamisao

Majša mi savetuje da izgovaram sve slogove, da se ne pretvaram da sam iz Londona, da se previše ne rasplinem u teorijskom delu, da pre početka odbrane isprobam tehničku opremu, da budem smerna, da zapisujem pitanja i preporuke komisije i da ih pozovem na ručak u restoran s probranim jelovnikom. June misli da je takav meni neumesan i preporučuje mi ketering na fakultetu, neki Veberov citat, pola bensendina uz doručak i da me kolima poveze do Vitorije-Gastejs. Prihvatam predlog za bibliografiju i vožnju. Krećemo iz Bilbaa s mamom, jednom rođakom i mojim dečkom, stisnuti na zadnjem sedištu, uz...
Translated from ES to SR by Ljubica Trošić
Written in ES by Aixa De la Cruz Regúlez

Pohvala Uraganu

Oduvek sam uživao u grubosti svakodnevice – u čaši koja se razbija u tami, na primer. Ponekad se zapitam da li je to sećanje zaista moje. Iznova proživljavam scenu s radošću koju je teško zauzdati: predmet pada i raspršuje se, slede tupi tresak i zbrkani glasovi usred noći. Moja majka pritiska prekidač da osvetli rasute komade stakla. Njena otvorena šaka u vazduhu, nada mnom. Zvuk šamara koji uopšte ne liči na zvuk stakla na podu i osećaj da je sve deo nekakvog obreda. Grubost koja započinje čašom, a završava se bolom koji majka nanosi sinu. Prošlo je mnogo godina od tada i nema više čaše, n...
Translated from ES to SR by Ljubica Trošić
Written in ES by Alejandro Morellón Mariano

Sve sveri Poljske

Kao i obično, tog jutra se probudila gladna. Zidovi sobe odzvanjali su od kvakanja patki koje nadleću krov i devojčica se uspravila u krevetu. Patke su do bakine kuće stigle izdaleka, možda sa drugog kontinenta, mašući krilima. Preko noći je prestala da ide u školu i poslali su je tu, kod bake koja je živela pored jezera kilometrima udaljena od najbližeg sela. Niko nije mario za nju. Tamo u gradu, njeni su roditelji tražili privatnost ili radili, bilo je nejasno. Ono, pak, u šta nije sumnjala bili su stomačni drhtaji svakog jutra, ali i u popodnevnim časovima. Pokazivala bi na stomak, gladna, ...
Translated from ES to SR by Ljubica Trošić
Written in ES by Adriana Murad Konings

Oduvek smo živele u ovom selu

Promenile smo kožu. Kažem to sebi pred ogledalom zaustavljene vode koju nam poklanja valov. Više nema krava u selu tako da je ovo pojilo naše, kao i skoro sve ostalo što nas okružuje. I naše i ničije. Baština onih koje opstaju i ostaju. Moja ćerka, koja ima ostatke blata i suvog lišća po kosi, drži se za moje telo poput životinjice. Već dugo ne koristimo kolica jer ih kameni putevi obesmišljavaju, pa su se moji mišići svikli na nju, njenu težinu i konture, promaljaju se nove konture, atletske, nezamislive. Više nisam mršava žena. Sada sam skela. Subota je ujutru i vraćamo se nakon pretresanja...
Translated from ES to SR by Ljubica Trošić
Written in ES by Aixa De la Cruz Regúlez
More in SR

Kamenac

Vidite, potrebno je vremena da se stvore naslage kamenca na glavi tuša. Dok visim sa obmotanim crevom tuša oko vrata, delom u hodniku, a delom na stepenicama, pomišljam: da su svi moji prijatelji videli moje kupatilo, bilo bi im jasno. Da su se bar jednom popeli gore, poput Eme onog jednog popodneva, pogledali bi glavu tuša, otvorili i zatvorili česmu, videli kamenac na staklu tuš kabine, dlačice u lavabou nakon zbrzanog brijanja i shvatili bi: taj dečko je gotov, moramo mu pomoći. Kupatilo je bilo ključno, ali naravno bilo je i drugih signala: već dugo nisam nosio farmerke; zulufi mi više ni...
Translated from NL to SR by Bojana Budimir
Written in NL by Lisa Weeda

Very Important Person

Ponovo sam po ceo dan buljio u svetleće brojeve iznad lifta. 8 … 7 … 6 … 5 … 4 … 3 … 2 … 1 … „Dobar dan, gospodine Seljak.” Svaki put ga pozdravim, jer svoj posao obavljam profesionalno. Odgovori mi ćutanjem, i on je profesionalac. Kad imam sreće, na njegovom kamenom licu zasija brazda. Ako je dobro raspoložen, podigne desnu obrvu kao da želi da kaže: „Znam da si tu, ali moje misli su direktorske.” Koliko puta sam rekao sam sebi da ću ga ostaviti na miru. Da ću na ignorisanje odgovoriti ignorisanjem. Ali, mama me je učila da prema ljudima u odelima i kravatama moram da se ponašam lepo. Kada je...
Translated from SL to SR by Jelena Dedeić
Written in SL by Andraž Rožman

Susret

Dosta. Skupio sam stvari, odelo u navlaci, kašiku za cipele i predao ključ. Do kuće imam da vozim šest sati, međutim put je kraći u povratku. Spuštam prozor i, izbačene glave, idem sve brže kroz glavni gradski bulevar. Hladan od večeri i brzine, vazduh mi brije obraze i podseća me na hrapavost sunđera za skidanje šminke. Imam osetljiv ten i ne podnosim lako tretman koji trpe voditelji kako se ne bi na ekranu presijavali kao mesec posut staklićima – da im se na lice nanese tanak sloj pudera, koji će potom biti ostrugan onim raspalim sunđerima. Kada više nisam mogao da podnesem taj osećaj, z...
Translated from RO to SR by Simona Popov
Written in RO by Alexandru Potcoavă

Evolucija umnjaka

Još 47 noći Zubni tehničar mi vadi sondu iz usta. „Vidiš li ovo?“ pita me gotovo ponosno. Na sondi se nalazi tanak sloj sivkaste sluzi. „To sam ti izvadio iz džepa.“ Čudna reč za rupu između desni i poslednjeg kutnjaka u vilici. Džep mi deluje ogromno, kao nešto u čemu možete da čuvate ključeve, možda čak i gel za ruke ili telefon. U mom džepu nalaze se samo sažvakani ostaci hrane koji su se tu skupljali mesecima. Nedugo potom dolazi zubar, na ekranu pokazuje moju vilicu. Umnjak s donje desne strane je polegnut, koren je usađen pozadi u vilici, krunica pritiska poslednji zub. „Zašto to...
Translated from NL to SR by Bojana Budimir
Written in NL by Alma Mathijsen

ČMRLJEV ŽLEB – KRATAK SADRŽAJ

Čmrljev žleb je kratak roman čiji su glavni junaci članovi porodice Flajs i žitelji sela Strmčnik gde pomenuta porodica ima predivan mali hotel. Svi su veoma srećni, a gosti izuzetno zadovoljni – bar na površini tako izgleda. U knjizi će se pokazati da to nije istina i zašto je tako. Početna scena je nedeljni ručak, na stolu je činija s goveđom supom s rezancima, a za stolom sede članovi porodice: momak u ranim dvadesetim koji uporno proverava svoj mobilni i ne krije da bi upravo sada želeo da bude negde daleko odatle; pored njega sedi njegova mama, žena srednjih godina koja je evidentno veoma...
Translated from SL to SR by Jelena Dedeić
Written in SL by Agata Tomažič

Sutra

Karlota je ležala poleđuške u udobnoj, mekanoj postelji i zurila u nevidljivu tačku na plafonu, jedva obuzdavajući disanje kojeg je postala svesna kada se prenula iz košmara. Već se nije više ni sećala sna, nego samo osećanja očaja koji ju je probudio. Od trenutka kada se iznenada probudila usred noći, bezuspešno je svim silama pokušavala da umiri puls. Digla je ruke, zbacila pokrivač i ustala iz kreveta, ne obazirući se na plačljivo mjaukanje Matijaša, narandžastog prugastog mačka koji je dotada spokojno ležao pokraj nje. Bosim stopalima opipala je pod čija hladnoća ju je vraćala u stvarnost...
Translated from PT to SR by Tamina Šop
Written in PT by Patrícia Patriarca