View Colofon
Original text "Ik wil geen hond zijn" written in NL by Alma Mathijsen,
Other translations
Published in edition #2 2019-2023

Ne želim da budem pas

Translated from NL to SR by Bojana Budimir
Written in NL by Alma Mathijsen

Kucam OKONČATI LJUBAVNE JADE. To mora odmah da prestane. Nailazim na priče ljudi, ne želim priče, želim rešenja, neću saosećanje. Kucam TRANSFORMACIJA. Gugl izbacuje da postoji transformacija u matematici i u genetici. Biram drugu opciju i time pravim svoj prvi izbor. Umorna sam od ovog tela koje je previše ljudi ljubilo, koje je možda i upropašćeno, bila sam nemarna prema njemu, nisam mu se posvetila, moram da ga se rešim, promenim i poboljšam. Genetska transformacija. Tretman sokovima, treperi mi na ekranu. Transformiši se u novu verziju sebe. Teglica sa sokom narandžaste boje, toliko jarke da izgleda gotovo kao hemikalija. Pored teglice, nalazi se vezica šargarepe, par rumenih jabuka i nekoliko borovnica koje pokušavaju da uteknu. Klikćem istog trenutka, 148 evra za 3 dana. To je malo. Želim da potrošim još više. Želim sve da izbrišem, a najradije sav svoj novac.

Na jednom sajtu mogu da oblikujem idealno lice, spuštam uglove očiju, povećavam uši, podebljavam obraze, ali ne pomaže. I dalje izgledam poput žene koja želi da nestane. Mislila sam da će mi pomoći ako više nalikujem tome kako se osećam. Ništa ne pomaže, a kada ništa ne pomaže udaram kompjuter. Čujem tipke kako treskaju pod prstima, skupljam šaku u pesnicu i udaram, laptop mi se drmusa pod rukama, sa svakim udarom snažnije zahuči, čvrsto zatvaram oči i udaram još jače, dobijam želju da odlomim ekran. Javlja se zvuk, tako piskav da moram da zapušim uši. Oprezno otvaram oči. U mene gleda pas. Oči su mu velike i vlažne, liže šapu i nastavlja da me posmatra.

„Ne plaši se,“ kaže pas.

Ne plašim se.

„Klikni ovde,“ reče pas.

Pomeram kursor ka koverti desno od njegove šape i klikćem. Pas uzbuđeno zalaje i potom nestaje.

Nudimo vam izlaz,
Za sve ljude koji više ne mogu sami,
Za sve ljude povređenog srca,
Za sve slomljene ljude,
Osećate li se napušteno?
Da li vam je srce ostalo na drugom mestu?
Na mestu kome više ne možete da pristupite?
Da li vam je telo samo ljuštura koja vas podseća na bolja vremena?
Da li ste, poput hiljada drugih, u potrazi za nečim?
Ne časite časa,
Započnite svoju transformaciju već danas.

Glas nestaje. Ne volim kada mi se sajt obraća, ali ovaj put nisam zatvorila prozor. Unosim svoju adresu kako bih dobila prvi paket, on je besplatan. Danas poručiš, sutra ti je isporučen. Želim sve da promenim, po mogućstvu uz veliki rizik.

Moja generacija ne otvara vrata ukoliko zvono neočekivano zazvoni. U glavi prolazim kroz sve moguće situacije. Sigurna sam milion posto da niko od mojih prijatelja nikada ne bi došao nenajavljeno, tako nešto jedni drugima nikada ne bismo oprostili. Uz sve nadražaje koji uživo ulaze u naše kuće, lako se prišunja i panični napad. Osim ako. Postoji i osim. Ako si ti u pitanju. Prošlo je već toliko vremena da bi morao da dođeš uz grandiozan gest. Zvonjava na vratima bi mogla da bude veliki gest. Osim ako nije u pitanju tetka. Neko ko nije zapravo zabrinut, ali kome je drago kad mi nije dobro. Tada konačno može da uzme dete pod svoje okrilje. To je poslednje što želim. Oštećen si, kako god da okreneš. Lagano se šunjam ka vratima jer imam interfon s kamerom, dovoljno sam šik za tako nešto. Mogu da virim, a da me ne primete. Nečujno podižem slušalicu interfona. Ekran počinje da treperi. Pred vratima stoji devojka u sivo-braon odelu s kačketom na glavi.

„Zdravo?“

„Zadržavam dah. Da li je moguće da me ipak vidi? Mogla bih da se zakunem da je kamera jednosmerna. Samo ja mogu da vidim šta ona radi, ne i obrnuto.

„Imam paket za vas.“

Opuštam ramena. Paket nije poseta. Paket može da bude gest. Pritiskam plavo dugme.

Otvaram ulazna vrata. Devojka ima ljubazno lice, oči su joj iste boje kao odelo, ima dve jamice neposredno uz uglove usana. Previše je mlada da bih je nazvala ženom, rekla bih da nema više od devetnaest godina. Mada moram da priznam da veoma loše procenjujem godine.

„Da li je u redu da uđem kako bih vam objasnila par stvari?
Protrčava pored mene.

„Ja sam Niko.“ Pruža mi ruku. Nespretno se rukujem s njom.

„Moji roditelji ne vole konvencije.“

Torba joj se snažno klati na ramenu, neka crna stvar od najlona joj pri svakom koraku dodiruje zadnjicu. Iz torbe vadi registrator i tablet i podiže ih uvis.

„Volimo da radimo s klijentima,“ reče smešeći se, jamice postaju duge linije koje se protežu preko celog obraza. Tek kada su se vrata zatvorila, primećujem njen miris, oseća se na životinje, pantalone su joj pune dlaka.

„Želite li da sednete?“, pitam po automatizmu. Kafu odavno nemam u kući, mogla bih da joj ponudim vodu ili viski.

„Radije ću da stojim,“ kaže dok stavlja naočare na sto.

„Uvek počinjemo s nekoliko uspelih transformacija.“

Na tabletu mi pokazuje fotografiju zlatnog retrivera u rukama neke žene koja se smeje gotovo ushićeno. Niko prevuče ekran u desno. Nova fotografija novog dua. Ovoga puta je to čovek s brkovima i džek rasel terijerom. I oni su veoma srećni.

„Da krenemo ispočetka.“

Izvlači nekoliko papira iz fascikle.

„Prilično sam haotična, nemojte da kažete mom gazdi. Moram da vam izmerim pritisak. Koliko ono beše imate godina?

Počinjem da se pitam da nije možda pogrešila adresu.

„Oh, vidim ovde. Trideset i četiri, onda u stvari ne moramo da vam merimo pritisak. Svakako bi bilo bolje, onda možemo bolje da predvidimo vašu transformaciju. Ali nemojte da me držite za reč.“

Ako devojka neće da sedne, onda ću ja to da uradim, od njenih reči mi se vrti u glavi.

„U redu, hoćete li da vam izmerim pritisak? Ne volim to da radim, u svakom slučaju ne volim da dodirujem druge ljude. Koža može da bude tako mekana na tom mestu, ne volim to. Vi niste tako stari, naprotiv mladi ste, izvinite, dakle biće u redu. Ukoliko želite da vam prvo objasnim o čemu se radi, mogu to da uradim. Zapravo, trebalo bi prvo to da uradim. Ponovo mnogo pričam, moj gazda kaže da previše pričam. Anyway, prvo ću vam objasniti o čemu se radi.“

Niko iščupa nekoliko pramenova dlake s lica i izvadi kutijicu iz torbe.

„Da li već znate kada želite da počnete?“

Verovatno je po mom licu videla da nemam predstavu.

„Nema veze, možete da počnete kad god to želite. Samo moram da vam napomenem da dan pre toga ne smete ništa da jedete. To mi deluje veoma iritantno, ali dobro, nisam ja ta koja se transformiše. Dakle, uzmite prvu pilulu sledećeg dana na prazan stomak, uz to popijte prah iz ove kesice. Imate li aparat za gaziranje? Prilično je odvratnog ukusa pa je nekim ljudima lakše da ga popiju s nečim gaziranim. Ne znam. Ja bih ga jednostavno popila u jednom cugu, ali ja sam takva. Neki ljudi mogu da piju bez gutanja, umete li vi to? Ja bih to tako uradila.“

Glas joj se gubi u pozadini, gledam u kutijicu s pilulama, pet prozirnih pilula, kapsule sa žutom tečnošću.

„Šta se dešava kada popijem prvu pilulu?“

„Ništa posebno, prvi ciklus pre svega služi tome da se podignu vrednosti. Vitamini, antioksidanti, te stvari. U drugoj fazi počinjemo da smanjujemo unos da bismo u trećoj fazi srušili sve što smo na početku sagradili. Strašno ćete se razboleti, pretpostavljam da ste već sve pročitali, ali sam u obavezi da vam sve još jednom napomenem. Sada sam dobar savetnik.“

Stiska usne i podiže ramena. Jedva da sam išta pročitala.

„Više ne smem da upoređujem simptome s hemioterapijom, ali na to se svodi. Zbogom imunom sistemu, sve ćemo razneti, otrov će proteći vašim venama, fluorescentno žut, to se sve dešava kod nas, imamo udobne stolice, ponekad sednem u njih nakon radnog vremena. Anyway, tek tada počinje prava žurka, kada ste najslabiji, neposredno pre toga imate još jednu mogućnost da se predomislite i da se vratite u pređašnje stanje. Posle toga je gotovo.“

Gurnula mi je papir.

„Možete li ovde da se potpišete?“

U potpunosti sam svesna rizika.

Ništa mi više nije potrebno. Što veći rizik to bolje. Potpisala sam se velikim pisanim slovima ispod datuma.

„Strava“, reče Niko, „Sada je postalo stvarnost.“

Rukovala se sa mnom.

„Prva pošiljka je besplatna. Sledeću vam donosim za pet dana. Troškovi se automatski naplaćuju s vašeg računa, potpisom ste dali saglasnost. U trećoj fazi još možete da se predomislite, to moram da dodam.“

Nestala je iznenada kao što se i pojavila.

Zatvaram vrata za njom i osećam prisustvo pilula, praška i brošure u kući. Ne časim časa.


Poput mnogih ljudi želite da postanete pas. Život psa je zabavan i prepun iznenađenja. Predvidivost svakog vašeg dana više vas neće mučiti, već će vam donositi zadovoljstvo. Psi drugačije gledaju na svet, a pre svega, dobijaju mnogo ljubavi od svog gazde i upravo to je ono najbitnije. Na usluzi smo ljudima koje društvo prezire, ostavljenima, onima koje su napustili, partnerima koji žele da održe vezu. Onima koji su još uvek zaljubljeni u partnera koji ih je ostavio. Ljudima koji ne žele da im slomljeno srce bude konačno odredište. Jer to ne mora da bude slučaj. Vodimo vas kroz proces tranzicije, naši stručnjaci pomažu vam da prođete kroz svaku novu fazu. Niko ne mora da prihvati slomljeno srce kao svršen čin. Na samom kraju ponovo vas spajamo s vašim dragim. Poput psa, moći ćete bezgranično da volite svog partnera, da zavijanjem tražite pažnju koliko vam volja, da mu se šćućurite uz noge, da se zajedno zaputite u divljinu. Postaćete verni prijatelj vašeg dragog. Bićete nerazdvojni i više nikad se nećete osećati nevoljenim. Vaša želja je naša misija.


Žena na fotografiji grli zlatnog retrivera, pokušavam da pronađem nešto u očima psa. Šape mu se nalaze na ženinom vratu, njuška mu je u njenoj kosi. Nastavljam da listam, slova se smanjuju.


Sjedinjavanje

Gotovo 98 procenata naših klijenata koji s uspehom završe proces tranzicije na kraju se ponovo spoji sa svojim dragim. Ipak, morate da budete strpljivi, nisu svi u potrazi za psom, ili uopšte žele da imaju psa. To najčešće i sami najbolje znate. Mi suptilno radimo na tome. Proces traje duže ukoliko vašem dragom moramo da damo serum koji pojačava želju za psom. Budite svesni činjenice da proces ponekad može da traje mesecima (u pojedinim slučajevima i godinama). Srećom, ljubav se ne gasi brzo. Pre svega budite istrajni.

More by Bojana Budimir

Kod kuće

Vetrenjače, staza ka reci, bunar, konji, krave i žito. Napukle kofe pune krvavo crvenog paradajza, zatvorene teglice s ukiseljenim povrćem za turšiju. Uzani tok Severskog Donjeca koji prošiva sva okolna polja, spaja Rusiju i Ukrajinu, vezuje zemljopisnu kartu, baš kao što pradeda Nikolaj iglom i koncem od zakrpa šije jakne. Vetar u jedrima vetrenjača, Komsomolke na seoskom trgu. Igraju. Prepliću ruke, održavaju ravnotežu oslanjajući se iskošenim telima jedna o drugu, odgurujući se od zemlje tek koliko je potrebno. Vetrenjače su gotovo nečujne, drvena mašinerija tek ponekad zaškripi. Nešto dalj...
Translated from NL to SR by Bojana Budimir
Written in NL by Lisa Weeda

Iverak

Plutam licem uronjenim u vodu, smirena sam. Ne privlačim paznju, ne rasipam energiju. Samo obitavam. Spori, veoma spori izdisaji. Mali mehurići koji mi golicaju obraze dok iskaču na površinu. Na samom kraju telo će mi zadrhtati, stomak će se zgrčiti usled čega će mi se otvoriti usta i u tom trenutku ću odlučno i mirno da podignem glavu iz vode i udahnem duboko. „72 sekunde!“ niko neće uzviknuti. To je veština koja nikoga ne vodi nikuda, osim možda bliže samom sebi. Sedim na dnu bazena i gledam u ljude koji tek tako plivaju na površini. Vrhovima prstiju prelazim preko hrapavih fugni. Kada...
Translated from NL to SR by Bojana Budimir
Written in NL by Nikki Dekker

Evolucija umnjaka

Još 47 noći Zubni tehničar mi vadi sondu iz usta. „Vidiš li ovo?“ pita me gotovo ponosno. Na sondi se nalazi tanak sloj sivkaste sluzi. „To sam ti izvadio iz džepa.“ Čudna reč za rupu između desni i poslednjeg kutnjaka u vilici. Džep mi deluje ogromno, kao nešto u čemu možete da čuvate ključeve, možda čak i gel za ruke ili telefon. U mom džepu nalaze se samo sažvakani ostaci hrane koji su se tu skupljali mesecima. Nedugo potom dolazi zubar, na ekranu pokazuje moju vilicu. Umnjak s donje desne strane je polegnut, koren je usađen pozadi u vilici, krunica pritiska poslednji zub. „Zašto to...
Translated from NL to SR by Bojana Budimir
Written in NL by Alma Mathijsen

Kamenac

Vidite, potrebno je vremena da se stvore naslage kamenca na glavi tuša. Dok visim sa obmotanim crevom tuša oko vrata, delom u hodniku, a delom na stepenicama, pomišljam: da su svi moji prijatelji videli moje kupatilo, bilo bi im jasno. Da su se bar jednom popeli gore, poput Eme onog jednog popodneva, pogledali bi glavu tuša, otvorili i zatvorili česmu, videli kamenac na staklu tuš kabine, dlačice u lavabou nakon zbrzanog brijanja i shvatili bi: taj dečko je gotov, moramo mu pomoći. Kupatilo je bilo ključno, ali naravno bilo je i drugih signala: već dugo nisam nosio farmerke; zulufi mi više ni...
Translated from NL to SR by Bojana Budimir
Written in NL by Lisa Weeda

Preparirano telo

Pod našom kožom nalaze se čitavi svetovi. Ako se bar može verovati ilustracijama. Ponekad nisam sigurna. Stežem ključnu kost. Štrči kada podignete ramena. Često to radim. Ključna kost je jaka, ali tanka. Ne bih mogla da je polomim. Ili bar ne golim rukama, ali ako bih je udarila nečim teškim, možda onom kamenom figurom na primer, sigurno bih je polomila. Nije potrebno mnogo da nestanete. Dovoljno je da se jednom zagrcnete i to je to. Gde završavaju komadići koji skrenu u pogrešnu rupu. Ne vidim ništa od krajnika koji vise u dnu usne duplje. Ležim na kauču, topli laptop mi je na stomaku, previ...
Translated from NL to SR by Bojana Budimir
Written in NL by Nikki Dekker
More in SR

Dolazak

Stvari su krenule naopako jednog nedeljnog jutra u avgustu, kada su prvi prolaznici kroz trg Di Parvi ispred Notr Dama, zaposleni okolnih bistroa, ugledali predmet, nešto poput ogromnog metka položenog na zemlju s vrhom okrenutim prema katedrali, a zadnjim delom ka policijskoj upravi. Prema prvoj proceni, projektil je bio dugačak oko dvadeset metara i imao prečnik oko pet metara. Barmeni i konobari su radoznalo prilazili, razgledali ga sa svih strana, slegali ramenima i odlazili da otvore svoje restorane. To je bilo oko sedam. Oko osam su se sveštenici i crkveni službenici koji su došli da o...
Translated from RO to SR by Simona Popov
Written in RO by Alexandru Potcoavă

Bljeskovi

U zbirci eseja pod naslovom Zen u umetnosti pisanja, Rej Bredberi piše da je od svoje dvadeset četvrte do svoje trideset šeste godine vreme provodio sastavljajući spiskove reči. Lista je glasila otprilike ovako: JEZERO. NOĆ. CVRČCI. JARUGA. POTKROVLJE. SUTEREN. KAPAK. DETE. GUŽVA. NOĆNI VOZ. SIRENA ZA MAGLU. SRP. KARNEVAL. RINGIŠPIL. PATULJAK. LAVIRINT OGLEDALA. SKELETON. Nedavno mi se dogodilo nešto slično. Živela sam u porodici koja mi je pružila dobro obrazovanje i dobar odnos prema životu, ali u poslednje vreme uporno preispitujem neke stvari. Mnoge su preostale i još uvek me plaš...
Translated from IT to SR by Ana Popović
Written in IT by Sara Micello

Preparirano telo

Pod našom kožom nalaze se čitavi svetovi. Ako se bar može verovati ilustracijama. Ponekad nisam sigurna. Stežem ključnu kost. Štrči kada podignete ramena. Često to radim. Ključna kost je jaka, ali tanka. Ne bih mogla da je polomim. Ili bar ne golim rukama, ali ako bih je udarila nečim teškim, možda onom kamenom figurom na primer, sigurno bih je polomila. Nije potrebno mnogo da nestanete. Dovoljno je da se jednom zagrcnete i to je to. Gde završavaju komadići koji skrenu u pogrešnu rupu. Ne vidim ništa od krajnika koji vise u dnu usne duplje. Ležim na kauču, topli laptop mi je na stomaku, previ...
Translated from NL to SR by Bojana Budimir
Written in NL by Nikki Dekker

Susret

Dosta. Skupio sam stvari, odelo u navlaci, kašiku za cipele i predao ključ. Do kuće imam da vozim šest sati, međutim put je kraći u povratku. Spuštam prozor i, izbačene glave, idem sve brže kroz glavni gradski bulevar. Hladan od večeri i brzine, vazduh mi brije obraze i podseća me na hrapavost sunđera za skidanje šminke. Imam osetljiv ten i ne podnosim lako tretman koji trpe voditelji kako se ne bi na ekranu presijavali kao mesec posut staklićima – da im se na lice nanese tanak sloj pudera, koji će potom biti ostrugan onim raspalim sunđerima. Kada više nisam mogao da podnesem taj osećaj, z...
Translated from RO to SR by Simona Popov
Written in RO by Alexandru Potcoavă

Kanalizacija

Zastala je pred gomilom građevinskih kontejnera i protrljala smrznute dlanove. U daljini, iznad reke, zatreperila su dva kormorana. Trenutak kasnije počela je da se osvrće na sve strane i proverava poruku koja joj je stigla prethodnog dana. „Zdravo Petra, akcija kanalizacija sutra u osam. Sastanak ispred mosta kod baraka. A.” Pročitala ju je još tri puta, pre nego što je svetlo s ekrana utihnulo. Stara i nova kanalizacija, koje su na ravne časti delile otpad koji je pristizao iz čitavog grada, stajale su jedna iza druge na ostrvu kao vladarke reke. Cilindrični rezervoari stare mreže izdiz...
Translated from CZ to SR by Uroš Nikolić
Written in CZ by Anna Háblová

Beleške o životu Fransis Donel

Prolog Godine 1945. Fransis Donel, spisateljica i poznata uzgajivačica ptica, rođena je u Sjedinjenim Američkim Državama. Godine 1983. lažirala je sopstvenu smrt od lupusa, bolesti koja ju je tištala od detinjstva. U mesecima koji će uslediti otkriveno je da su sve to bile glasine. Nakon jedne manje polemike do koje ćemo doći kad za to bude vreme, Fransis se povukla iz javnosti tokom nekoliko decenija. Već je počeo XXI vek kada je stigla u Španiju, pod teretom bolesti koja je neprestano rasla u njenoj unutrašnjosti. Često je govorila da je domovinu napustila onda kada je postala prestara za p...
Translated from ES to SR by Ljubica Trošić
Written in ES by Adriana Murad Konings