View Colofon
Original text "Ik wil geen hond zijn" written in NL by Alma Mathijsen,
Other translations
Published in edition #2 2019-2023

Ne želim da budem pas

Translated from NL to SR by Bojana Budimir
Written in NL by Alma Mathijsen

Kucam OKONČATI LJUBAVNE JADE. To mora odmah da prestane. Nailazim na priče ljudi, ne želim priče, želim rešenja, neću saosećanje. Kucam TRANSFORMACIJA. Gugl izbacuje da postoji transformacija u matematici i u genetici. Biram drugu opciju i time pravim svoj prvi izbor. Umorna sam od ovog tela koje je previše ljudi ljubilo, koje je možda i upropašćeno, bila sam nemarna prema njemu, nisam mu se posvetila, moram da ga se rešim, promenim i poboljšam. Genetska transformacija. Tretman sokovima, treperi mi na ekranu. Transformiši se u novu verziju sebe. Teglica sa sokom narandžaste boje, toliko jarke da izgleda gotovo kao hemikalija. Pored teglice, nalazi se vezica šargarepe, par rumenih jabuka i nekoliko borovnica koje pokušavaju da uteknu. Klikćem istog trenutka, 148 evra za 3 dana. To je malo. Želim da potrošim još više. Želim sve da izbrišem, a najradije sav svoj novac.

Na jednom sajtu mogu da oblikujem idealno lice, spuštam uglove očiju, povećavam uši, podebljavam obraze, ali ne pomaže. I dalje izgledam poput žene koja želi da nestane. Mislila sam da će mi pomoći ako više nalikujem tome kako se osećam. Ništa ne pomaže, a kada ništa ne pomaže udaram kompjuter. Čujem tipke kako treskaju pod prstima, skupljam šaku u pesnicu i udaram, laptop mi se drmusa pod rukama, sa svakim udarom snažnije zahuči, čvrsto zatvaram oči i udaram još jače, dobijam želju da odlomim ekran. Javlja se zvuk, tako piskav da moram da zapušim uši. Oprezno otvaram oči. U mene gleda pas. Oči su mu velike i vlažne, liže šapu i nastavlja da me posmatra.

„Ne plaši se,“ kaže pas.

Ne plašim se.

„Klikni ovde,“ reče pas.

Pomeram kursor ka koverti desno od njegove šape i klikćem. Pas uzbuđeno zalaje i potom nestaje.

Nudimo vam izlaz,
Za sve ljude koji više ne mogu sami,
Za sve ljude povređenog srca,
Za sve slomljene ljude,
Osećate li se napušteno?
Da li vam je srce ostalo na drugom mestu?
Na mestu kome više ne možete da pristupite?
Da li vam je telo samo ljuštura koja vas podseća na bolja vremena?
Da li ste, poput hiljada drugih, u potrazi za nečim?
Ne časite časa,
Započnite svoju transformaciju već danas.

Glas nestaje. Ne volim kada mi se sajt obraća, ali ovaj put nisam zatvorila prozor. Unosim svoju adresu kako bih dobila prvi paket, on je besplatan. Danas poručiš, sutra ti je isporučen. Želim sve da promenim, po mogućstvu uz veliki rizik.

Moja generacija ne otvara vrata ukoliko zvono neočekivano zazvoni. U glavi prolazim kroz sve moguće situacije. Sigurna sam milion posto da niko od mojih prijatelja nikada ne bi došao nenajavljeno, tako nešto jedni drugima nikada ne bismo oprostili. Uz sve nadražaje koji uživo ulaze u naše kuće, lako se prišunja i panični napad. Osim ako. Postoji i osim. Ako si ti u pitanju. Prošlo je već toliko vremena da bi morao da dođeš uz grandiozan gest. Zvonjava na vratima bi mogla da bude veliki gest. Osim ako nije u pitanju tetka. Neko ko nije zapravo zabrinut, ali kome je drago kad mi nije dobro. Tada konačno može da uzme dete pod svoje okrilje. To je poslednje što želim. Oštećen si, kako god da okreneš. Lagano se šunjam ka vratima jer imam interfon s kamerom, dovoljno sam šik za tako nešto. Mogu da virim, a da me ne primete. Nečujno podižem slušalicu interfona. Ekran počinje da treperi. Pred vratima stoji devojka u sivo-braon odelu s kačketom na glavi.

„Zdravo?“

„Zadržavam dah. Da li je moguće da me ipak vidi? Mogla bih da se zakunem da je kamera jednosmerna. Samo ja mogu da vidim šta ona radi, ne i obrnuto.

„Imam paket za vas.“

Opuštam ramena. Paket nije poseta. Paket može da bude gest. Pritiskam plavo dugme.

Otvaram ulazna vrata. Devojka ima ljubazno lice, oči su joj iste boje kao odelo, ima dve jamice neposredno uz uglove usana. Previše je mlada da bih je nazvala ženom, rekla bih da nema više od devetnaest godina. Mada moram da priznam da veoma loše procenjujem godine.

„Da li je u redu da uđem kako bih vam objasnila par stvari?
Protrčava pored mene.

„Ja sam Niko.“ Pruža mi ruku. Nespretno se rukujem s njom.

„Moji roditelji ne vole konvencije.“

Torba joj se snažno klati na ramenu, neka crna stvar od najlona joj pri svakom koraku dodiruje zadnjicu. Iz torbe vadi registrator i tablet i podiže ih uvis.

„Volimo da radimo s klijentima,“ reče smešeći se, jamice postaju duge linije koje se protežu preko celog obraza. Tek kada su se vrata zatvorila, primećujem njen miris, oseća se na životinje, pantalone su joj pune dlaka.

„Želite li da sednete?“, pitam po automatizmu. Kafu odavno nemam u kući, mogla bih da joj ponudim vodu ili viski.

„Radije ću da stojim,“ kaže dok stavlja naočare na sto.

„Uvek počinjemo s nekoliko uspelih transformacija.“

Na tabletu mi pokazuje fotografiju zlatnog retrivera u rukama neke žene koja se smeje gotovo ushićeno. Niko prevuče ekran u desno. Nova fotografija novog dua. Ovoga puta je to čovek s brkovima i džek rasel terijerom. I oni su veoma srećni.

„Da krenemo ispočetka.“

Izvlači nekoliko papira iz fascikle.

„Prilično sam haotična, nemojte da kažete mom gazdi. Moram da vam izmerim pritisak. Koliko ono beše imate godina?

Počinjem da se pitam da nije možda pogrešila adresu.

„Oh, vidim ovde. Trideset i četiri, onda u stvari ne moramo da vam merimo pritisak. Svakako bi bilo bolje, onda možemo bolje da predvidimo vašu transformaciju. Ali nemojte da me držite za reč.“

Ako devojka neće da sedne, onda ću ja to da uradim, od njenih reči mi se vrti u glavi.

„U redu, hoćete li da vam izmerim pritisak? Ne volim to da radim, u svakom slučaju ne volim da dodirujem druge ljude. Koža može da bude tako mekana na tom mestu, ne volim to. Vi niste tako stari, naprotiv mladi ste, izvinite, dakle biće u redu. Ukoliko želite da vam prvo objasnim o čemu se radi, mogu to da uradim. Zapravo, trebalo bi prvo to da uradim. Ponovo mnogo pričam, moj gazda kaže da previše pričam. Anyway, prvo ću vam objasniti o čemu se radi.“

Niko iščupa nekoliko pramenova dlake s lica i izvadi kutijicu iz torbe.

„Da li već znate kada želite da počnete?“

Verovatno je po mom licu videla da nemam predstavu.

„Nema veze, možete da počnete kad god to želite. Samo moram da vam napomenem da dan pre toga ne smete ništa da jedete. To mi deluje veoma iritantno, ali dobro, nisam ja ta koja se transformiše. Dakle, uzmite prvu pilulu sledećeg dana na prazan stomak, uz to popijte prah iz ove kesice. Imate li aparat za gaziranje? Prilično je odvratnog ukusa pa je nekim ljudima lakše da ga popiju s nečim gaziranim. Ne znam. Ja bih ga jednostavno popila u jednom cugu, ali ja sam takva. Neki ljudi mogu da piju bez gutanja, umete li vi to? Ja bih to tako uradila.“

Glas joj se gubi u pozadini, gledam u kutijicu s pilulama, pet prozirnih pilula, kapsule sa žutom tečnošću.

„Šta se dešava kada popijem prvu pilulu?“

„Ništa posebno, prvi ciklus pre svega služi tome da se podignu vrednosti. Vitamini, antioksidanti, te stvari. U drugoj fazi počinjemo da smanjujemo unos da bismo u trećoj fazi srušili sve što smo na početku sagradili. Strašno ćete se razboleti, pretpostavljam da ste već sve pročitali, ali sam u obavezi da vam sve još jednom napomenem. Sada sam dobar savetnik.“

Stiska usne i podiže ramena. Jedva da sam išta pročitala.

„Više ne smem da upoređujem simptome s hemioterapijom, ali na to se svodi. Zbogom imunom sistemu, sve ćemo razneti, otrov će proteći vašim venama, fluorescentno žut, to se sve dešava kod nas, imamo udobne stolice, ponekad sednem u njih nakon radnog vremena. Anyway, tek tada počinje prava žurka, kada ste najslabiji, neposredno pre toga imate još jednu mogućnost da se predomislite i da se vratite u pređašnje stanje. Posle toga je gotovo.“

Gurnula mi je papir.

„Možete li ovde da se potpišete?“

U potpunosti sam svesna rizika.

Ništa mi više nije potrebno. Što veći rizik to bolje. Potpisala sam se velikim pisanim slovima ispod datuma.

„Strava“, reče Niko, „Sada je postalo stvarnost.“

Rukovala se sa mnom.

„Prva pošiljka je besplatna. Sledeću vam donosim za pet dana. Troškovi se automatski naplaćuju s vašeg računa, potpisom ste dali saglasnost. U trećoj fazi još možete da se predomislite, to moram da dodam.“

Nestala je iznenada kao što se i pojavila.

Zatvaram vrata za njom i osećam prisustvo pilula, praška i brošure u kući. Ne časim časa.


Poput mnogih ljudi želite da postanete pas. Život psa je zabavan i prepun iznenađenja. Predvidivost svakog vašeg dana više vas neće mučiti, već će vam donositi zadovoljstvo. Psi drugačije gledaju na svet, a pre svega, dobijaju mnogo ljubavi od svog gazde i upravo to je ono najbitnije. Na usluzi smo ljudima koje društvo prezire, ostavljenima, onima koje su napustili, partnerima koji žele da održe vezu. Onima koji su još uvek zaljubljeni u partnera koji ih je ostavio. Ljudima koji ne žele da im slomljeno srce bude konačno odredište. Jer to ne mora da bude slučaj. Vodimo vas kroz proces tranzicije, naši stručnjaci pomažu vam da prođete kroz svaku novu fazu. Niko ne mora da prihvati slomljeno srce kao svršen čin. Na samom kraju ponovo vas spajamo s vašim dragim. Poput psa, moći ćete bezgranično da volite svog partnera, da zavijanjem tražite pažnju koliko vam volja, da mu se šćućurite uz noge, da se zajedno zaputite u divljinu. Postaćete verni prijatelj vašeg dragog. Bićete nerazdvojni i više nikad se nećete osećati nevoljenim. Vaša želja je naša misija.


Žena na fotografiji grli zlatnog retrivera, pokušavam da pronađem nešto u očima psa. Šape mu se nalaze na ženinom vratu, njuška mu je u njenoj kosi. Nastavljam da listam, slova se smanjuju.


Sjedinjavanje

Gotovo 98 procenata naših klijenata koji s uspehom završe proces tranzicije na kraju se ponovo spoji sa svojim dragim. Ipak, morate da budete strpljivi, nisu svi u potrazi za psom, ili uopšte žele da imaju psa. To najčešće i sami najbolje znate. Mi suptilno radimo na tome. Proces traje duže ukoliko vašem dragom moramo da damo serum koji pojačava želju za psom. Budite svesni činjenice da proces ponekad može da traje mesecima (u pojedinim slučajevima i godinama). Srećom, ljubav se ne gasi brzo. Pre svega budite istrajni.

More by Bojana Budimir

Kod kuće

Vetrenjače, staza ka reci, bunar, konji, krave i žito. Napukle kofe pune krvavo crvenog paradajza, zatvorene teglice s ukiseljenim povrćem za turšiju. Uzani tok Severskog Donjeca koji prošiva sva okolna polja, spaja Rusiju i Ukrajinu, vezuje zemljopisnu kartu, baš kao što pradeda Nikolaj iglom i koncem od zakrpa šije jakne. Vetar u jedrima vetrenjača, Komsomolke na seoskom trgu. Igraju. Prepliću ruke, održavaju ravnotežu oslanjajući se iskošenim telima jedna o drugu, odgurujući se od zemlje tek koliko je potrebno. Vetrenjače su gotovo nečujne, drvena mašinerija tek ponekad zaškripi. Nešto dalj...
Translated from NL to SR by Bojana Budimir
Written in NL by Lisa Weeda

Iverak

Plutam licem uronjenim u vodu, smirena sam. Ne privlačim paznju, ne rasipam energiju. Samo obitavam. Spori, veoma spori izdisaji. Mali mehurići koji mi golicaju obraze dok iskaču na površinu. Na samom kraju telo će mi zadrhtati, stomak će se zgrčiti usled čega će mi se otvoriti usta i u tom trenutku ću odlučno i mirno da podignem glavu iz vode i udahnem duboko. „72 sekunde!“ niko neće uzviknuti. To je veština koja nikoga ne vodi nikuda, osim možda bliže samom sebi. Sedim na dnu bazena i gledam u ljude koji tek tako plivaju na površini. Vrhovima prstiju prelazim preko hrapavih fugni. Kada...
Translated from NL to SR by Bojana Budimir
Written in NL by Nikki Dekker

Evolucija umnjaka

Još 47 noći Zubni tehničar mi vadi sondu iz usta. „Vidiš li ovo?“ pita me gotovo ponosno. Na sondi se nalazi tanak sloj sivkaste sluzi. „To sam ti izvadio iz džepa.“ Čudna reč za rupu između desni i poslednjeg kutnjaka u vilici. Džep mi deluje ogromno, kao nešto u čemu možete da čuvate ključeve, možda čak i gel za ruke ili telefon. U mom džepu nalaze se samo sažvakani ostaci hrane koji su se tu skupljali mesecima. Nedugo potom dolazi zubar, na ekranu pokazuje moju vilicu. Umnjak s donje desne strane je polegnut, koren je usađen pozadi u vilici, krunica pritiska poslednji zub. „Zašto to...
Translated from NL to SR by Bojana Budimir
Written in NL by Alma Mathijsen

Kamenac

Vidite, potrebno je vremena da se stvore naslage kamenca na glavi tuša. Dok visim sa obmotanim crevom tuša oko vrata, delom u hodniku, a delom na stepenicama, pomišljam: da su svi moji prijatelji videli moje kupatilo, bilo bi im jasno. Da su se bar jednom popeli gore, poput Eme onog jednog popodneva, pogledali bi glavu tuša, otvorili i zatvorili česmu, videli kamenac na staklu tuš kabine, dlačice u lavabou nakon zbrzanog brijanja i shvatili bi: taj dečko je gotov, moramo mu pomoći. Kupatilo je bilo ključno, ali naravno bilo je i drugih signala: već dugo nisam nosio farmerke; zulufi mi više ni...
Translated from NL to SR by Bojana Budimir
Written in NL by Lisa Weeda

Preparirano telo

Pod našom kožom nalaze se čitavi svetovi. Ako se bar može verovati ilustracijama. Ponekad nisam sigurna. Stežem ključnu kost. Štrči kada podignete ramena. Često to radim. Ključna kost je jaka, ali tanka. Ne bih mogla da je polomim. Ili bar ne golim rukama, ali ako bih je udarila nečim teškim, možda onom kamenom figurom na primer, sigurno bih je polomila. Nije potrebno mnogo da nestanete. Dovoljno je da se jednom zagrcnete i to je to. Gde završavaju komadići koji skrenu u pogrešnu rupu. Ne vidim ništa od krajnika koji vise u dnu usne duplje. Ležim na kauču, topli laptop mi je na stomaku, previ...
Translated from NL to SR by Bojana Budimir
Written in NL by Nikki Dekker
More in SR

Stvari koje se nikada ne menjaju

Još uvek u meni nije bilo straha od tebe pa sam pružao ruku uvis tražeći vezu sa tvojom. I tvoja ruka se spuštala, mlaka kao muzika u liftu, imala je vene nalik nemim zmijama koje se ukrštaju, grickao si nokte sve dok se ne bi skvrčili kao školjke, i tvoja ruka se nastavljala na moju i preplitali smo se onim glistama koje zovemo prsti. Jadan ti. Pre toga nosao si me u naručju stenjući uspavanke u gluvo doba noći umesto da lalaš. Prao si mi guzu, tvoje gliste su dodirivale moju kaku koja je ostavljala trag i sušio si odeću kada bih te upišao. A pre toga morao si da ubediš moju majku da je lepa...
Translated from PT to SR by Tamina Šop
Written in PT by Luis Brito

ČMRLJEV ŽLEB – KRATAK SADRŽAJ

Čmrljev žleb je kratak roman čiji su glavni junaci članovi porodice Flajs i žitelji sela Strmčnik gde pomenuta porodica ima predivan mali hotel. Svi su veoma srećni, a gosti izuzetno zadovoljni – bar na površini tako izgleda. U knjizi će se pokazati da to nije istina i zašto je tako. Početna scena je nedeljni ručak, na stolu je činija s goveđom supom s rezancima, a za stolom sede članovi porodice: momak u ranim dvadesetim koji uporno proverava svoj mobilni i ne krije da bi upravo sada želeo da bude negde daleko odatle; pored njega sedi njegova mama, žena srednjih godina koja je evidentno veoma...
Translated from SL to SR by Jelena Dedeić
Written in SL by Agata Tomažič

UPRKOS PROLEĆU

      Silno neonsko svetlo nekvalitetne sijalice pritiska Marijanu Grujić dok pokušava da ispere butine od prašine. Ona je još uvek mlada i život joj pruža besmisleno trčanje do ulaza, to da ne mora da ide asfaltom već može da valja stare patike po zemlji i prašini. Razmišlja, do juče je mogla lastiš i to  "butine bez pipke" a danas ju je dečko poljubio s jezikom, toplim hrapavim jezikom što joj je napunio usta. Život se smenjuje, tako njena baba kaže, život se stalno smenjuje i uvek dođe gore. Ipak, razmišlja Marijana Grujić, jezik njenog novog dečka prilično je dobra zamena čak i za trideset...
Written in SR by Ana Marija Grbic

Nekoliko meseci kasnije

12. avgust »Muhamede, za pola sata budi pored telefona. Mislim da sam je našao!« Izletim iz kreveta, obučem se sav rastresen što brže mogu i izjurim iz hostela. Brzo. Kao da bi nešto bilo drugačije ako bih do kuće stigao pet minuta pre ili kasnije. Skoro da trčim po klancu nizbrdo prema pristaništu, tamo negde između jevrejske četvrti Hardara Carmel i nekad palestinskog Wadi Salib. Bilo kako bilo, čujem testeru koja verovatno reže gvožđe, i kokoške i petlove. Neobično. Miris farme usred grada koji želi da izbriše svoju istoriju i da bude moderan. Kao da sam se vratio u 1948, kada je s ovog br...
Translated from SL to SR by Jelena Dedeić
Written in SL by Andraž Rožman

U redu je

Sa sobom nosi aparat za kafu. Ne zna ko je. Samo zna da je žena s automatskom mašinom za espreso marke De’Longhi Magnifica S ECAM. Crno-sive boje. Pošto se ničeg više ne seća, svi detalji su bitni. Čim aparat u jutarnjim satima uz nesnosno veliku buku počne da melje zrna kafe, odmah je probudi – a i njene susede. Kupila ga je kao vraćenu robu preko Coolblue i četiri dana zaredom svakog ga je jutra iščekivala kraj prozora. U međuvremenu je na svakih pet minuta pratila status pošiljke klikom na track and trace. Uvek iznova je pritiskala opciju track and trace i proveravala poruke na tviteru ...
Translated from NL to SR by Aleksandar Đokanović
Written in NL by Aya Sabi

Automobil iz stare Grčke

Bio je vreo junski dan. Samo, tada se nije govorilo jun, već targelion, ili skiroforion. Dve prilike izašle su izvan atinskih zidina, u srdačnom razgovoru, i nastavile šetnju prirodom duž korita reke Ilis. Razgovarali su uglavnom o ljubavi. Dečak, mlađi od njih dvojice, sa sobom je nosio prepis tuđeg traktata o tome kako je ljubav zlo, u šta je i sam verovao. Zapravo, sve o čemu je on razgovarao bio je taj traktat. Stariji muškarac se u sebi nije slagao sa njim, ali strast s kojom je mladić govorio prilično ga je uzbuđivala. Kada su došli do jednog visokog platana, muškarac se ispružio u trav...
Translated from CZ to SR by Uroš Nikolić
Written in CZ by Ondrej Macl