View Colofon
Original text "Coisas que nunca mudam" written in PT by Luis Brito,
Other translations
Published in edition #2 2019-2023

Stvari koje se nikada ne menjaju

Translated from PT to SR by Tamina Šop
Written in PT by Luis Brito

Još uvek u meni nije bilo straha od tebe pa sam pružao ruku uvis tražeći vezu sa tvojom. I tvoja ruka se spuštala, mlaka kao muzika u liftu, imala je vene nalik nemim zmijama koje se ukrštaju, grickao si nokte sve dok se ne bi skvrčili kao školjke, i tvoja ruka se nastavljala na moju i preplitali smo se onim glistama koje zovemo prsti.

Jadan ti. Pre toga nosao si me u naručju stenjući uspavanke u gluvo doba noći umesto da lalaš. Prao si mi guzu, tvoje gliste su dodirivale moju kaku koja je ostavljala trag i sušio si odeću kada bih te upišao. A pre toga morao si da ubediš moju majku da je lepa kako bi je odveo u krevet, pre toga si isto to govorio drugim ženama jer su te davno pre svega toga već bolela muda jer si morao negde da me istreseš zajedno da ostalim mlečno belim punoglavcima istim kao ja istim kao oni u mojim testisima, koji danas vise sve niže i sve više liče na tvoje. Imam već trideset i pet godina i nisam više klinac. U mojim godinama već si mi bio otac.

I još uvek te se nisam plašio. Ako bih zatražio tvoju ruku, ona bi se spustila i imala je vene nalik zmijama, moj otac imao je umetničke i naprasite ruke, a naprasito je ono što malo-malo pa prasne. A zasluživao sam, i te kako sam zasluživao, samo zato što sam ono što jesam, da dižeš ruku na mene umesto da mi je pružaš, kada bih kasnije zasrao u usranoj školi. Roditelji dele batine, deca ništa ne nauče i neke stvari se nikada ne menjaju.

Lepio si mi šamare jer si bio umoran, grizao si nokte jer ti je bilo dosta svega a naročito samog sebe, potpuno te razumem jer ni ja ne podnosim sebe. Da se promenim? Samo u vicu.

Dodijalo mi je da budem seronja kakav si se plašio da ću postati, da svako malo nešto zaserem u usranoj školi života, što je uostalom sranje od izraza, poput onih klišea koji nam se smuče zato što imaju smisla. Ima stvari koje mi idu na živce, baš kao i tebi kada bi ti došla žuta minuta, pa bi se naoblačio i zagrmeo šamarima. Kad osetim potrebu da zviznem, sebe, nekoga, vrata ormara, dođem do zaključka da živeti znači nasleđivati, sve je tako nepopravljivo i nerešivo, uključujući i nedostatke, probleme i traume. Vremenom se sve ukiseli, kao jogurt, i nema ničega osim samoće na nepcima kada okusimo starost. Ništa se ne menja.

Ideš mi na živce. Idu mi na živce vesti o onima koji umiču poreznicima u velikom stilu. Živcira me što dobijam pisma koja pokazuju crno na belo da dugujem pare. Ti nikada nikome nisi ostao dužan, zato si bio umoran pa si lepio šamare jer si se plašio i grizao nokte jer si bio iznuren. Dugujem pare vlastima, nikada nisam okusio ništa u tvojim šamarima poput gromova, samo imam problem sa onim što mi se nameće, oduvek, sada i zauvek. Kada dođe trenutak da umrem, ono što će me razbesneti biće njena nametljivost. U međuvremenu, gnušam se društva u koje si me uvalio, izvini ali je istina, sve ovo je samo jedna velika piramidalna mućka koja počinje u usranoj školi, a ono što me ubija u pojam je što nema izlaza, što se zlopatim, ne radim i dugujem neku mizernu svotu poreskoj upravi zbog vremena kada sam radio na crno, da li me čuješ sve ovo mi se uopšte ne dopada, nikada me nisi čuo i ništa se ne menja.

Ako podignem ruku, možda mi pružiš svoju a možda je digneš na mene. Opraštam ti, ako uspemo da oprostimo meni to što dugujem pare državi i što mi se ponekad možda omakne koja mrlja od govanceta u gaćama koje nosim danas i koje sam nosio juče, jer me danas nisi presvukao.

Bilo je i žena. Prvo tvojih, zatim mojih. Bio si klinac kao i ja, zaljubljen u svoju majku kao i ja u moju koja je bila i tvoja. Onda pubertetlija, iždžikljale su ti dlake i bubuljice i dobio si želju da ih omirišeš, žene, a ne bubuljice, kao i ja koji sam se od puberteta vodio njima kao što se mornari vode zvezdama, jer šta su bubuljice ako ne zvezde koje se rađaju na pozornici jednog Don Žuana?

I moj ud evocira predstavu tvog i umorio se, umorio me je, umorio nas je od tolikog traganja i nalaženja, od tolikog traganja i neuspeha, ponovnih neuspeha, više puta sa istom, sa više njih u isto vreme. Neke stvari se nikada ne menjaju i, ako osećam da sam ti, ako te često osećam u sebi kao da smo jedno isto, a to je protok vremena, najčešće je to onda kada im prodajem maglu i pričam im priče. Onaj šarm, mačo, osoba s iskustvom, večito ista žvaka jer sve što si ti proživeo i ja sam proživeo, a žene to osećaju.

A tu je bio i fudbal na koji si me vodio, na stadionima i na televiziji. I ljubav prema psima veća od one prema ljudima, jer psi više vole ljude nego oni jedni druge.

A onda je došao i dan kada si otišao bez traga i glasa, i dan kada sam se vratio u tvoj život, više nisam imao bubuljice ali jesam želju da ti ispričam ono što pričam ženama kojima pričam priče. Pravi se da to nisam bio ja i pravi se da nisi bio ni ti.

U međuvremenu si se razboleo. A onda si umro, no ne pre nego što si me podsetio da moram da plaćam poreze jer bez njih ne bi bilo bolnice u kojoj si bio primeran tip čije telo је zastrašujuće brzo propadalo, intubiran i sav izranjavljen, ali čak i tada si pokušavao da nateraš rumenilo na obraze medicinskim sestrama, a one su se rumenele, ne zato što im profesija tako nalaže već zato što znaju da čak i oni koji su na korak od smrti mogu i dalje biti lepi ako su iskusni.

A zatim i dan kada sam odlučio da se promenim. Ne želim da umrem bolestan kao ti, ne verujem u sistem i zato svakog dana stvaram bolnicu unutar sebe. Ti ne vidiš, ili, ko zna, možda i vidiš, da se i za tebe bavim sportom i dišem duboko, meditiram, izbegavam šećer i tuširam se hladnom vodom. Bolest tvoje smrti donela mi je ozdravljenje, tako je to u današnje vreme. Bolesni roditelji koji su doneli na svet bolesnu decu koja žele da budu zdrava. Možda bi danas razumeo kada bih ti rekao da nikada nisam bio sigurniji da mi je dojadilo da budem dno dna. Izmenio sam navike, kao tebi u čast. I dalje sam bolestan, bolestan od toga što sam živ, jer se neke stvari nikada ne menjaju. Da li sam srećan? Ponekad. Da li sam te oplakao? Ne. Još uvek nisam.

More by Tamina Šop

Esmeralda

Sveće umesto lustera. Vedra umesto bidea. Slučajni, legalni pobačaji, u izobilju. Bilo je to u srednjem veku, u toku je bio još jedan porođaj u kući. Srećna, rodila se svetlost. Bila je to prva devojčica plavih očiju. Po prvi put na zemlji, pod nebeskim svodom, nijanse očiju onoga što je iznad, a ne ispod. Prvo čudo estetike kakvo, a ni slično, kestenjaste i/ili crne oči kraljevstva nikada nisu videle. Žena je izašla napolje. S organskim zelenišem u jednoj i novorođenčetom u drugoj ruci. Pošla je u crkvu da im pokaže ono, možda će sveštenik umeti da odgonetne značenje, možda stoji negde u s...
Translated from PT to SR by Tamina Šop
Written in PT by Luis Brito

O arrendamento

Moji prsti ogrubeli od rada i starosti grebu mi obraze kad god stanem da brišem ove suze koje ne prestaju. Ubeđena sam da je more beskrajno i ne znam odakle se svako malo u meni rodi još jedna tuga kad sam iznutra već mrtva. Zar nema mira ni kada se sve završi? Nikada nisam videla more, ali znam kako se prave staze. Vodi niko nije gospodar, ona uvek teče gde ona hoće, ali ja znam kako da je usmerim u brazde i iskoristim njenu tvrdoglavost, pre nego što mi opet umakne i dene se tamo daleko puneći prostore mog neznanstva. Još uvek nisam samerila čuđenje pred prizorom okeana, nepismena sam za ho...
Translated from PT to SR by Tamina Šop
Written in PT by Daniela Costa

Diário de uma Portuguesa em Angola

Uvod Godinama unazad zasipali su me pričama o Angoli. Pričama koje idu iz jedne u drugu krajnost, počev od onih koji su se zaljubili na prvi pogled i odmah se osetili kao kod kuće, do onih kojima je sve bilo odbojno i nikada nisu uspeli da se priviknu. Fantastičnim pričama za koje pomislimo da su svakako izmišljene, jer negde u sebi ne verujemo da je moguće da su istinite. Oduvek sam mislila da preteruju i da je svako svojoj priči dodavao neku mrvicu, a u nekim slučajevima i čitavu pogaču. Godinama sam se kolebala da li da odem da upoznam tu mističnu zemlju. Ponekad sam mislila da moram da ...
Translated from PT to SR by Tamina Šop
Written in PT by Patrícia Patriarca

Tapioka

Brundanje motora kombija udruženja najavilo je da je vreme ručku. Sunce je bilo toliko upeklo da je postalo nevidljivo. Starac je stajao pod smokvom, u štrokavoj raskopčanoj košulji, s podozrivim osmehom na usnama koje su stiskale cigaretu. Pogledom je pratio Brazilku, dve velike vlažne mrlje pod pazusima i još jedna na leđima uniforme, dok je izlazila iz kombija, vadila hranu i išla ka poljskoj kuhinji, gde ju je obično čekao. – Čika Žuao! Čika Žuao! Njegovo smežurano lice zgrčilo se od smeha, otkrivajući brazde kestenjaste od znoja i prašine. – Čika Žuao! Ej, čika Žuao? Zabavljao se ...
Translated from PT to SR by Tamina Šop
Written in PT by Daniela Costa

Sutra

Karlota je ležala poleđuške u udobnoj, mekanoj postelji i zurila u nevidljivu tačku na plafonu, jedva obuzdavajući disanje kojeg je postala svesna kada se prenula iz košmara. Već se nije više ni sećala sna, nego samo osećanja očaja koji ju je probudio. Od trenutka kada se iznenada probudila usred noći, bezuspešno je svim silama pokušavala da umiri puls. Digla je ruke, zbacila pokrivač i ustala iz kreveta, ne obazirući se na plačljivo mjaukanje Matijaša, narandžastog prugastog mačka koji je dotada spokojno ležao pokraj nje. Bosim stopalima opipala je pod čija hladnoća ju je vraćala u stvarnost...
Translated from PT to SR by Tamina Šop
Written in PT by Patrícia Patriarca
More in SR

Evolucija umnjaka

Još 47 noći Zubni tehničar mi vadi sondu iz usta. „Vidiš li ovo?“ pita me gotovo ponosno. Na sondi se nalazi tanak sloj sivkaste sluzi. „To sam ti izvadio iz džepa.“ Čudna reč za rupu između desni i poslednjeg kutnjaka u vilici. Džep mi deluje ogromno, kao nešto u čemu možete da čuvate ključeve, možda čak i gel za ruke ili telefon. U mom džepu nalaze se samo sažvakani ostaci hrane koji su se tu skupljali mesecima. Nedugo potom dolazi zubar, na ekranu pokazuje moju vilicu. Umnjak s donje desne strane je polegnut, koren je usađen pozadi u vilici, krunica pritiska poslednji zub. „Zašto to...
Translated from NL to SR by Bojana Budimir
Written in NL by Alma Mathijsen

Svi će ljudi braća biti

Posmatrajući Andreja kako odlazi, zavolela sam ga. Oči su mi bile uprte u crni ispupčeni ranac koji je nosio na leđima poput štita. Ranac je bio dupke pun i odmah se videlo da nije na proputovanju, da se nikuda nije zaputio. Da se tako popeo na planine, možda bi ga ranac povukao unazad, u provaliju. Rajsferšlusi ranca bili su dotrajali, svakog časa su mogli da popuste i popucaju, a ja sam zamišljala kako se ranac otvara, kao airbag, vazdušni jastuk, bivajući sve veći i veći, kao padobran koji ga podiže i odnosi na mesto na kom treba da bude. U prvom srednje sva su deca na ramenima nosila tešk...
Translated from NL to SR by Aleksandar Đokanović
Written in NL by Yelena Schmitz

Kamenac

Vidite, potrebno je vremena da se stvore naslage kamenca na glavi tuša. Dok visim sa obmotanim crevom tuša oko vrata, delom u hodniku, a delom na stepenicama, pomišljam: da su svi moji prijatelji videli moje kupatilo, bilo bi im jasno. Da su se bar jednom popeli gore, poput Eme onog jednog popodneva, pogledali bi glavu tuša, otvorili i zatvorili česmu, videli kamenac na staklu tuš kabine, dlačice u lavabou nakon zbrzanog brijanja i shvatili bi: taj dečko je gotov, moramo mu pomoći. Kupatilo je bilo ključno, ali naravno bilo je i drugih signala: već dugo nisam nosio farmerke; zulufi mi više ni...
Translated from NL to SR by Bojana Budimir
Written in NL by Lisa Weeda

Niti

Potraga ne počinje svesno. Na uznemirujuć, neobjašnjiv način osećam povezanost s njom i njen nestanak ostavlja u meni mnoga pitanja. Budim se pitajući se gde spava i kako živi. Neprestano mislim na nju, dok lagano i nežno masturbiram među čaršavima i kroz krovni prozor posmatram oblake. Prolazeći pored tezgi s voćem u našem kraju, vrhovima prstiju prelazim po pomorandžama dok ne pronađem jednu sa savršenim porama, koja me podseća na nju. Krenula sam kod nje na časove joge zbog upornog bola u vratu. Fizioterapeut mi je preporučio ovu vrstu joge, Ajengarovu metodu, jer koristi pomagala koja su ...
Translated from NL to SR by Aleksandar Đokanović
Written in NL by Hannah Roels

Promeniti zamisao

Majša mi savetuje da izgovaram sve slogove, da se ne pretvaram da sam iz Londona, da se previše ne rasplinem u teorijskom delu, da pre početka odbrane isprobam tehničku opremu, da budem smerna, da zapisujem pitanja i preporuke komisije i da ih pozovem na ručak u restoran s probranim jelovnikom. June misli da je takav meni neumesan i preporučuje mi ketering na fakultetu, neki Veberov citat, pola bensendina uz doručak i da me kolima poveze do Vitorije-Gastejs. Prihvatam predlog za bibliografiju i vožnju. Krećemo iz Bilbaa s mamom, jednom rođakom i mojim dečkom, stisnuti na zadnjem sedištu, uz...
Translated from ES to SR by Ljubica Trošić
Written in ES by Aixa De la Cruz Regúlez

Skupljanje snage za be

(…) Neiskusno sam ušao u klub čim se otvorio, dok se omladina još uvek spremala za zabavu u okolnim pivnicama. Po praznom podijumu kružila su svetla reflektora, a di džejev uvodni set više je podsećao na mantru budističkog monaha nego na nešto satanističko. Po vlažnom odsjaju na podijumu moglo se zaključiti da je služba za čišćenje prošla tuda pre manje od pola sata. Tako sam u međuvremenu meditirao nad besmislenošću ljudske sudbine i povremeno odlazio do šanka po pivo, pre nego što se stvore redovi za koktele. Doduše, da sam došao kasnije, možda bi puštali samo devojke, u najboljem slučaju pa...
Translated from CZ to SR by Uroš Nikolić
Written in CZ by Ondrej Macl