View Colofon
Original text "Coisas que nunca mudam" written in PT by Luis Brito,
Other translations
Published in edition #2 2019-2023

Stvari koje se nikada ne menjaju

Translated from PT to SR by Tamina Šop
Written in PT by Luis Brito

Još uvek u meni nije bilo straha od tebe pa sam pružao ruku uvis tražeći vezu sa tvojom. I tvoja ruka se spuštala, mlaka kao muzika u liftu, imala je vene nalik nemim zmijama koje se ukrštaju, grickao si nokte sve dok se ne bi skvrčili kao školjke, i tvoja ruka se nastavljala na moju i preplitali smo se onim glistama koje zovemo prsti.

Jadan ti. Pre toga nosao si me u naručju stenjući uspavanke u gluvo doba noći umesto da lalaš. Prao si mi guzu, tvoje gliste su dodirivale moju kaku koja je ostavljala trag i sušio si odeću kada bih te upišao. A pre toga morao si da ubediš moju majku da je lepa kako bi je odveo u krevet, pre toga si isto to govorio drugim ženama jer su te davno pre svega toga već bolela muda jer si morao negde da me istreseš zajedno da ostalim mlečno belim punoglavcima istim kao ja istim kao oni u mojim testisima, koji danas vise sve niže i sve više liče na tvoje. Imam već trideset i pet godina i nisam više klinac. U mojim godinama već si mi bio otac.

I još uvek te se nisam plašio. Ako bih zatražio tvoju ruku, ona bi se spustila i imala je vene nalik zmijama, moj otac imao je umetničke i naprasite ruke, a naprasito je ono što malo-malo pa prasne. A zasluživao sam, i te kako sam zasluživao, samo zato što sam ono što jesam, da dižeš ruku na mene umesto da mi je pružaš, kada bih kasnije zasrao u usranoj školi. Roditelji dele batine, deca ništa ne nauče i neke stvari se nikada ne menjaju.

Lepio si mi šamare jer si bio umoran, grizao si nokte jer ti je bilo dosta svega a naročito samog sebe, potpuno te razumem jer ni ja ne podnosim sebe. Da se promenim? Samo u vicu.

Dodijalo mi je da budem seronja kakav si se plašio da ću postati, da svako malo nešto zaserem u usranoj školi života, što je uostalom sranje od izraza, poput onih klišea koji nam se smuče zato što imaju smisla. Ima stvari koje mi idu na živce, baš kao i tebi kada bi ti došla žuta minuta, pa bi se naoblačio i zagrmeo šamarima. Kad osetim potrebu da zviznem, sebe, nekoga, vrata ormara, dođem do zaključka da živeti znači nasleđivati, sve je tako nepopravljivo i nerešivo, uključujući i nedostatke, probleme i traume. Vremenom se sve ukiseli, kao jogurt, i nema ničega osim samoće na nepcima kada okusimo starost. Ništa se ne menja.

Ideš mi na živce. Idu mi na živce vesti o onima koji umiču poreznicima u velikom stilu. Živcira me što dobijam pisma koja pokazuju crno na belo da dugujem pare. Ti nikada nikome nisi ostao dužan, zato si bio umoran pa si lepio šamare jer si se plašio i grizao nokte jer si bio iznuren. Dugujem pare vlastima, nikada nisam okusio ništa u tvojim šamarima poput gromova, samo imam problem sa onim što mi se nameće, oduvek, sada i zauvek. Kada dođe trenutak da umrem, ono što će me razbesneti biće njena nametljivost. U međuvremenu, gnušam se društva u koje si me uvalio, izvini ali je istina, sve ovo je samo jedna velika piramidalna mućka koja počinje u usranoj školi, a ono što me ubija u pojam je što nema izlaza, što se zlopatim, ne radim i dugujem neku mizernu svotu poreskoj upravi zbog vremena kada sam radio na crno, da li me čuješ sve ovo mi se uopšte ne dopada, nikada me nisi čuo i ništa se ne menja.

Ako podignem ruku, možda mi pružiš svoju a možda je digneš na mene. Opraštam ti, ako uspemo da oprostimo meni to što dugujem pare državi i što mi se ponekad možda omakne koja mrlja od govanceta u gaćama koje nosim danas i koje sam nosio juče, jer me danas nisi presvukao.

Bilo je i žena. Prvo tvojih, zatim mojih. Bio si klinac kao i ja, zaljubljen u svoju majku kao i ja u moju koja je bila i tvoja. Onda pubertetlija, iždžikljale su ti dlake i bubuljice i dobio si želju da ih omirišeš, žene, a ne bubuljice, kao i ja koji sam se od puberteta vodio njima kao što se mornari vode zvezdama, jer šta su bubuljice ako ne zvezde koje se rađaju na pozornici jednog Don Žuana?

I moj ud evocira predstavu tvog i umorio se, umorio me je, umorio nas je od tolikog traganja i nalaženja, od tolikog traganja i neuspeha, ponovnih neuspeha, više puta sa istom, sa više njih u isto vreme. Neke stvari se nikada ne menjaju i, ako osećam da sam ti, ako te često osećam u sebi kao da smo jedno isto, a to je protok vremena, najčešće je to onda kada im prodajem maglu i pričam im priče. Onaj šarm, mačo, osoba s iskustvom, večito ista žvaka jer sve što si ti proživeo i ja sam proživeo, a žene to osećaju.

A tu je bio i fudbal na koji si me vodio, na stadionima i na televiziji. I ljubav prema psima veća od one prema ljudima, jer psi više vole ljude nego oni jedni druge.

A onda je došao i dan kada si otišao bez traga i glasa, i dan kada sam se vratio u tvoj život, više nisam imao bubuljice ali jesam želju da ti ispričam ono što pričam ženama kojima pričam priče. Pravi se da to nisam bio ja i pravi se da nisi bio ni ti.

U međuvremenu si se razboleo. A onda si umro, no ne pre nego što si me podsetio da moram da plaćam poreze jer bez njih ne bi bilo bolnice u kojoj si bio primeran tip čije telo је zastrašujuće brzo propadalo, intubiran i sav izranjavljen, ali čak i tada si pokušavao da nateraš rumenilo na obraze medicinskim sestrama, a one su se rumenele, ne zato što im profesija tako nalaže već zato što znaju da čak i oni koji su na korak od smrti mogu i dalje biti lepi ako su iskusni.

A zatim i dan kada sam odlučio da se promenim. Ne želim da umrem bolestan kao ti, ne verujem u sistem i zato svakog dana stvaram bolnicu unutar sebe. Ti ne vidiš, ili, ko zna, možda i vidiš, da se i za tebe bavim sportom i dišem duboko, meditiram, izbegavam šećer i tuširam se hladnom vodom. Bolest tvoje smrti donela mi je ozdravljenje, tako je to u današnje vreme. Bolesni roditelji koji su doneli na svet bolesnu decu koja žele da budu zdrava. Možda bi danas razumeo kada bih ti rekao da nikada nisam bio sigurniji da mi je dojadilo da budem dno dna. Izmenio sam navike, kao tebi u čast. I dalje sam bolestan, bolestan od toga što sam živ, jer se neke stvari nikada ne menjaju. Da li sam srećan? Ponekad. Da li sam te oplakao? Ne. Još uvek nisam.

More by Tamina Šop

Esmeralda

Sveće umesto lustera. Vedra umesto bidea. Slučajni, legalni pobačaji, u izobilju. Bilo je to u srednjem veku, u toku je bio još jedan porođaj u kući. Srećna, rodila se svetlost. Bila je to prva devojčica plavih očiju. Po prvi put na zemlji, pod nebeskim svodom, nijanse očiju onoga što je iznad, a ne ispod. Prvo čudo estetike kakvo, a ni slično, kestenjaste i/ili crne oči kraljevstva nikada nisu videle. Žena je izašla napolje. S organskim zelenišem u jednoj i novorođenčetom u drugoj ruci. Pošla je u crkvu da im pokaže ono, možda će sveštenik umeti da odgonetne značenje, možda stoji negde u s...
Translated from PT to SR by Tamina Šop
Written in PT by Luis Brito

O arrendamento

Moji prsti ogrubeli od rada i starosti grebu mi obraze kad god stanem da brišem ove suze koje ne prestaju. Ubeđena sam da je more beskrajno i ne znam odakle se svako malo u meni rodi još jedna tuga kad sam iznutra već mrtva. Zar nema mira ni kada se sve završi? Nikada nisam videla more, ali znam kako se prave staze. Vodi niko nije gospodar, ona uvek teče gde ona hoće, ali ja znam kako da je usmerim u brazde i iskoristim njenu tvrdoglavost, pre nego što mi opet umakne i dene se tamo daleko puneći prostore mog neznanstva. Još uvek nisam samerila čuđenje pred prizorom okeana, nepismena sam za ho...
Translated from PT to SR by Tamina Šop
Written in PT by Daniela Costa

Diário de uma Portuguesa em Angola

Uvod Godinama unazad zasipali su me pričama o Angoli. Pričama koje idu iz jedne u drugu krajnost, počev od onih koji su se zaljubili na prvi pogled i odmah se osetili kao kod kuće, do onih kojima je sve bilo odbojno i nikada nisu uspeli da se priviknu. Fantastičnim pričama za koje pomislimo da su svakako izmišljene, jer negde u sebi ne verujemo da je moguće da su istinite. Oduvek sam mislila da preteruju i da je svako svojoj priči dodavao neku mrvicu, a u nekim slučajevima i čitavu pogaču. Godinama sam se kolebala da li da odem da upoznam tu mističnu zemlju. Ponekad sam mislila da moram da ...
Translated from PT to SR by Tamina Šop
Written in PT by Patrícia Patriarca

Tapioka

Brundanje motora kombija udruženja najavilo je da je vreme ručku. Sunce je bilo toliko upeklo da je postalo nevidljivo. Starac je stajao pod smokvom, u štrokavoj raskopčanoj košulji, s podozrivim osmehom na usnama koje su stiskale cigaretu. Pogledom je pratio Brazilku, dve velike vlažne mrlje pod pazusima i još jedna na leđima uniforme, dok je izlazila iz kombija, vadila hranu i išla ka poljskoj kuhinji, gde ju je obično čekao. – Čika Žuao! Čika Žuao! Njegovo smežurano lice zgrčilo se od smeha, otkrivajući brazde kestenjaste od znoja i prašine. – Čika Žuao! Ej, čika Žuao? Zabavljao se ...
Translated from PT to SR by Tamina Šop
Written in PT by Daniela Costa

Sutra

Karlota je ležala poleđuške u udobnoj, mekanoj postelji i zurila u nevidljivu tačku na plafonu, jedva obuzdavajući disanje kojeg je postala svesna kada se prenula iz košmara. Već se nije više ni sećala sna, nego samo osećanja očaja koji ju je probudio. Od trenutka kada se iznenada probudila usred noći, bezuspešno je svim silama pokušavala da umiri puls. Digla je ruke, zbacila pokrivač i ustala iz kreveta, ne obazirući se na plačljivo mjaukanje Matijaša, narandžastog prugastog mačka koji je dotada spokojno ležao pokraj nje. Bosim stopalima opipala je pod čija hladnoća ju je vraćala u stvarnost...
Translated from PT to SR by Tamina Šop
Written in PT by Patrícia Patriarca
More in SR

Na putu do kuće

Dok sedaju u kola i odlaze iz grada, pokušava da smiri napetost, govoreći da je za njega to bila jedna od onih nemogućih situacija, koju on naziva Šta-bi-ti-kad-bi? Ona klimnu glavom. „Te situacije ti nisu baš jača strana“, uputi mu komentar. „Šta hoćeš da kažeš? Ne znam šta je, jebote, više od toga trebalo da uradim?“ „Nemoj da psuješ. Mateo ponavlja sve što kažeš. Aliče baci pogled preko ramena. Mateo je utonuo u svoje sedište. „Hoćeš li mi reći gde sam pogrešio?“, upita on nakon nekog vremena. „Davide, sišao si s uma, potukao si se sa staklom. Da nije bilo mene, još bi bio tamo i lomio ...
Translated from IT to SR by Ana Popović
Written in IT by Fabrizio Allione

S pticama delim nebo

      Ponekad stvarno postane neizdrživo. Toliko glasno mljackaju da su me probudile. Osim toga, još se i prepiru ko će dobiti najukusniji zalogaj, pa ne mogu da zaspim. Sve se čuje, iako su na prozorima dupla stakla i ramovi dobro dihtuju. Ovaj bi bundevino seme, onaj hoće laneno, jer tako simpatično hrska, najmlađi halapljivo grabe nadrobljeni hleb, ženke nikako ne žele lojnu kuglu. Ko bi pomislio da drozdovi, crvendaći, plave senice i zelentarke u svoje organe za varenje neće da strpaju baš sve što im padne pod kljun. Baš su probirljivi ovi stanovnici našeg parka. Čovek mnogo toga ne bi pom...
Translated from SL to SR by Jelena Dedeić
Written in SL by Agata Tomažič

Sonja podiže ruku

U ovim krajevima ljudi su vrlo sumnjičavi. Ne zna da li bi je u drugim mestima primili raširenih ruku. Njegovi ljudi. Oni iz druge ekipe. U svom okruženju nije poznavala parove iz starijih generacija koji bi bili prijatelji, a ne neprijatelji, iako zauvek ostanu zajedno. Možda negde ima i takvih koji su prijatelji čitavog života, ako ne i više od toga, ali ima ih malo, vrlo su srećni i dobro skriveni od očiju drugih, tako da, gledajući oko sebe, ti, mlad čovek, možeš biti skoro ubeđen da će ti onaj pored tebe na kraju izjesti dušu. A ako se to dvoje raziđu, a za njima ostanu deca, oni će obnov...
Translated from RO to SR by Simona Popov
Written in RO by Lavinia Braniște

O arrendamento

Moji prsti ogrubeli od rada i starosti grebu mi obraze kad god stanem da brišem ove suze koje ne prestaju. Ubeđena sam da je more beskrajno i ne znam odakle se svako malo u meni rodi još jedna tuga kad sam iznutra već mrtva. Zar nema mira ni kada se sve završi? Nikada nisam videla more, ali znam kako se prave staze. Vodi niko nije gospodar, ona uvek teče gde ona hoće, ali ja znam kako da je usmerim u brazde i iskoristim njenu tvrdoglavost, pre nego što mi opet umakne i dene se tamo daleko puneći prostore mog neznanstva. Još uvek nisam samerila čuđenje pred prizorom okeana, nepismena sam za ho...
Translated from PT to SR by Tamina Šop
Written in PT by Daniela Costa

Iskreno, draga, baš me briga

Marek me obara na krevet, a od izraza njegovog lica i njegovog stiska ja potpuno gubim orijentaciju, kao da nas je pokupila lavina pa više ne znam gde je gore, a gde dole. Sve to traje jedva sekund, i stisak i izraz, sledećeg trenutka već me izvlači iz lavine i mada sam i dalje u horizontalnom položaju, više nema sumnje gde je gore, a gde dole. I tek tada mi postaje jasno, tek tada shvatam, ali ipak nekako napola, misao mi samo projuri kroz glavu, kao kada neko na brzinu uključi svetlo a onda ga još brže isključi. I vi znate da ste nešto videli, samo niste sasvim sigurni šta, ali znate da nije...
Translated from CZ to SR by Uroš Nikolić
Written in CZ by Lucie Faulerová

U redu je

Sa sobom nosi aparat za kafu. Ne zna ko je. Samo zna da je žena s automatskom mašinom za espreso marke De’Longhi Magnifica S ECAM. Crno-sive boje. Pošto se ničeg više ne seća, svi detalji su bitni. Čim aparat u jutarnjim satima uz nesnosno veliku buku počne da melje zrna kafe, odmah je probudi – a i njene susede. Kupila ga je kao vraćenu robu preko Coolblue i četiri dana zaredom svakog ga je jutra iščekivala kraj prozora. U međuvremenu je na svakih pet minuta pratila status pošiljke klikom na track and trace. Uvek iznova je pritiskala opciju track and trace i proveravala poruke na tviteru ...
Translated from NL to SR by Aleksandar Đokanović
Written in NL by Aya Sabi