„Мали грехови“ - одломак

Глава 3

НОРА

Охолост претходи паду, 
а дух гордости претходи пропасти

Пословица 16:18

Пре него што је упознала нове пријатеље, Нора је средила свој живот. И то на начин на који је планирала радно време – кроз проучавање, категоризовање и распореде. Каква је оцена ове продукције, да ли су критике довољно добре? Да ли учествују познати глумци? Добро, иде на списак за гледање! Није тражила друштво. Видела је како се жене њених година крећу по групицама, као крдо дивљих свиња у потрази за храном – мушкарцима, задовољствима и искуствима. Чинило јој се као превелика обавеза уклапање у нечије хирове и очекивања. Тако јој се лични живот надовезивао на пословни. Бугарка је спајала службене путеве са културним догађајима – изложбе, концерти, спектакли. Причињавала су јој задовољство та „бекства“, како их је називала. Неколико пута је отишла на путовање повлачења. Организатори су обећавали „трансформативна искуства“, „унутрашња путовања“ и „слање жеља универзуму“.

Након што је симболично поновила своје рођење, а затим почела да плаче пузећи по поду попут детета које није проходало, схватила је зашто у групи нема мушкараца. Ниједан нормалан мушкарац не би се ритао док лежи полеђушке у очекивању да га превију. И друге ствари су је нервирале. Вероватно постоји нека завера да када се жене окупе на повлачењу, не треба да воде рачуна о спољашњем изгледу – да не перу косу, да не носе грудњак; да не скидају шминку или је уопште не стављају, да носе широке памучне панталоне које су надувене на коленима и да пропуше, ако су престале. Иста лабавост била је приметна и у речима. Поштене жене које су у стварном животу биле добре мајке, супруге и корпоративне лавице, губиле су живце када су морале да поделе своје грехове.

На једном таквом повлачењу на Родопима учеснице су се заклеле да не причају ни са ким сем са наставницом – жена неодређених година – можда је имала преко седамдесет – дуге беле косе, у белој одећи и обући. „Изгледа као рекламно лице за детерџент за веш“, проучавала је Нора. – Да још увек радим у маркетинг агенцији, направила бих телевизијски клип са њом. Ниједан маркетинг менаџер не би одбио да види како му бака пере веш.“ Сви су обожавали жену у белом – желели су да јој се свиде, лагали су о својим гресима – преувеличавали су их и улепшавали. „Нисам довољно добра мајка – каријера ми је приоритет у односу на бригу о деци“, „Варам мужа“, „Оставила сам оца у дому и нисам га посетила до смрти“ – што је грех озбиљнији, већа је шанса да се привуче пажња седокосе жене.

Седећи међу њима, у кругу на поду, Нора је ћутке слушала исповести. Када је дошао њен ред, уперила је таман поглед у дестиловано плаве очи наставнице и изјавила – „Дрогирам се. Да не радим то, не бих могла да опстанем“.

Неколико сати након групне сеансе једна од помоћница – млада жена са косом која болно штрчи, такође обучена у бело, покуцала је на врата собе и замолила да напусти центар исте вечери.

- Надокнадићемо вам целу суму, али не можете да останете овде. У условима уговора који сте потписали постоји клаузула да је забрањено уношење алкохолних и психоактивних супстанци.

Нора није рекла ништа. Очекивала је тај расплет, чак га је прижељкивала. „Хајде сад да вас видим, грешници-отпадници, која је непоправљивија. Ја или ви?“ Можда јој се свидело да побеђује у свим биткама, а можда заиста није могла без антидепресива. Није се одвајала од металне кутијице. Отварала је још уз јутарњу кафу. Адерал је спашавао од константног умора, одржавао је у врхунској форми током галопирајућих састанака и давао јој информације које су јој биле потребне на време. Њен посао се састојао од непрестаних процена, прогноза и тешких одлука. Није имала право на грешке. Десетине очију упртих у њу очекивале су како успех, тако и пораз. Имала је присталице, али и непријатеље. У подне је узимала другу дозу, а увече, када би јој срце лупало у грудима и руке дрхтале, Нора је узимала седативе који успавају адреналин да би се поново пробудио следећег дана.

Сви ти „мали војници“, како је називала антидепресиве, чинили су јој живот подношљивијим. Погрешне дозе изазвале су несвестицу у Берлину. Купила је карту за концерт месец дана раније. Њен возач, лепо васпитан младић који је завршио конзерваторијум, али није успео да направи музичку каријеру, често је пуштао Вердине песме у ауту. Једне ноћи док су се враћали из фабрике прехрамбених суплемената, он је споменуо да предстоји европска тура поп диве. Чим је ушла у кућу, након десетосатног радног дана, Нора је купила карте онлајн. Изабрала је концерт у Берлину; датум се поклапао са планираним службеним путем до централе.

На дан догађаја је полетела рано ујутру из Софије. Са аеродрома „Тегел“ је кренула одмах ка канцеларији, која се налазила недалеко од Александерплаца. Дан је прошао у напетим презентацијама и дискусијама. Нестрпљиво је чекала да заврши, да дође у хотел, да се отараси пословног одела које је упркос парфему мирисало на млазно гориво и терминале. Хтела је да негде нешто презалогаји. На последњем састанку ушла је у расправу са колегом – мушкарцем са вишком тестостерона и патријархалним схватањима, по чијем мишљењу се жене у пословном свету најбоље сналазе са доношењем кафе. Нора је могла да види његов став при сваком куцању на вратима, када би убрзао ход и скоро је одгурнуо; у грубом прекидању и очигледном игнорисању њених речи.

На крају данашње дискусије, њен колега је скочио на ноге, промумлао нешто увредљиво на свом матерњем језику, а Нора му није показала да га разуме. Мушкарац је бацио хемијску с којом је пре тога лупкао по столу и напустио салу. „Овог пута ћу га пријавити за нарушавање етике фирме“, заклела се. Изашла је из канцеларије са дрхтавим коленима и утрнулим прстима. Погледала је на сат – до концерта је остало само сат времена. Неће моћи да се ослободи мириса млазног горива и терминала. Узела је такси до бистроа, близу места догађаја. Наручила је салату коју малтене није ни пипнула. Попила је један мартини, а уз њега је прогутала и дозу вечерњих „малих војника“. Осетила је познату вртоглавицу и успоравање пулса. Погледала је сат на руци – било је време да крене. Отишла је у тоалет да поправи шминку. Пажљиво је ставила ајлајнер и тамни кармин. Била је спремна за лепши део дана. 

У ложи је дочекао конобар. Нора је наручила други мартини. Није схватила кад су остали стигли. Чак није приметила да се музичари загревају за Вердину појаву. Мало пре него што је изгубила свест, сетила се да је, док је путовала, у таксију прогутала још једну дозу антидепресива без воде. Те ноћи су „мали војници“ напали са многобројном армијом.

Када се освестила, осим тамнокосог доктора који се нагињао ка њој, запазила је и пар непознатих људи који су журили около. Један од њих – брадати мушкарац, држао је за руку. Исправила се несигурно, а он јој је помогао да седне на фотељу. Музика је већ трештала кроз салу и Нора није чула шта су причали лекар и мршави плавушан.

Вероватно су дискутовали о њеном стању. Болела је глава, дотакла је чело и на прстима јој је остала крв. Светлокоси је погледао укосо неколико пута. Такве као што је он је виђала сваки дан – могла је да их препозна по карактеристичним гестовима пре него што чује њихов императивни тон. Успешни, самоуверени мушкарци, који су веровали да управљају животима других. У моментима слабости Нора им је завидела. Она никад не би управљала туђим животом јер се једва сналазила са својим. Цела група у ложи је спровела до лимузине богаташа и одвезли су је у хитну, где су јој превили ране на глави. Осетила се мало боље тек кад су је оставили у хотелу. Са њом је из аута сишао и брадати мушкарац. Нора је замолила да на кратко седну у лоби. Поставио ју је на мекан кожни кауч.

- Сад ћу да се вратим – добацио је непознати и упутио се ка дну лобија.

Нора је приметила да се слободно креће кроз фоаје. „Сигурно нема кућу пуну деце где би се вратио“, помислила је Нора. Убрзо се појавио са шољом чаја у једној руци и вискијем у другој.

- За тебе је топли напитак. – сео је преко пута ње. – Ја сам Јохан.

- Нора – промумлала је и испила мало чаја. – Хвала, Јохане.

Мушкарац се почешао по бради и осмехнуо.

- Отац ми је рекао да, ако постоји пиће које решава све проблеме, то је чај.

- Отац ти је био у праву – уздахнула је Нора. – Физичку и емоционалну топлину обрађује исти центар у мозгу.

Јохан је радознало подигао обрве и наместио на раме један од трегера.

- Тешко да је то знао, али кад год је мама била несрећна, ставио би чајник на шпорет.

Нора га је загледала:

- Одакле си?

- Швеђанин сам. А ти си Бугарка.

- Провалио си ме – Нора се осмехнула тужно.

- Ево шта сам још провалио... – с тим речима је извадио металну кутијицу из џепа. –

Нисам био сигуран да треба да ти остану у торби док смо били у болници. Искрено, хтео сам да их бацим, али ћеш вероватно набавити нове.

Без одговора, Нора се нагнула и узела кутијицу. Заћутали су, после је Нора устала:

- Жао ми је што сте пропустили концерт због мене.

- Не брини се – рекао је Јохан, попио на екс оно што је остало у чаши; исправио се и дао јој визит карту. – Позови ме сутра да видим како си.

Пре него што му је Нора одговорила, окренуо се и изашао из хотела. Не сећа се кад је последњи пут неко желео да зна како се осећа. „Осећам се паклено лоше“.

Авион за Софију је кретао преподне следећег дана. Када је прошла пасошку контролу, позвала је број са визит карте.

- Звучиш много боље – рекао је Јохан. – Штета што данас путујеш назад. Адријан је организовао кратки састанак у лобију са Вердом и оно двоје из ложе – пар из Израела.

Још рано ујутру Нору је позвао Грк; није јој било јасно како је нашао њен број. Веселим тоном ју је обавестио да ће јој послати позивницу за завршни концерт турнеје.

„Одличан повод да се сви видимо у Риму“, изјавио је.

„Самоуверен је, али нема лоше намере“, помислила је Нора и прихватила. Испричала је Јохану Арестидесову идеју.

- Адријан воли да излази у сусрет. Ја сам Вердин пријатељ и такође ћу присуствовати – појаснио је Швеђанин.

Нора није питала колико су блиски пријатељи, али је након разговора, док је чекала да се отвори гејт, проверила његово име на интернету. Испоставило се да је познати модни фотограф. У члнацима су га представљали као пратиоца поп диве. На фотографијама је или стајао високо иза ње у гомили, или је отварао врата аута. „Не изгледају као прави пар. Нигде се не додирују. Више личи на њеног телохранитеља“. Са разгласа су саопштили да је гејт отворен и кренула је ка излазу.