Ćrtice je roman o Miji i njenoj porodici koja je pretrpela takozvano brisanje nakon što je Slovenija stekla nezavisnost. Brisanje stanovništva bio je jedan od najmračnijih trenutaka u modernoj slovenačkoj istoriji: 1992. godine, više od 25.000 ljudi – uglavnom bivših građana drugih jugoslovenskih republika – nezakonito je izbrisano iz registra stalnih stanovnika. Preko noći su izgubili svoj pravni status, lična dokumenta i osnovna ljudska prava, čime su postali nevidljivi u sopstvenoj zemlji. Roman prekida tišinu oko ove traume – ni porodica ni društvo ne govore o njoj. Mijina priča pruža intiman uvid u drugu, manje svečanu stranu nezavisnosti Slovenije i raspada Jugoslavije. Sofisticiranim humorom i osećajnim narativnim glasom, autorka otkriva kako se društvene i političke promene odražavaju u svakodnevnom životu pojedinaca. Ovim romanom, slovenačka književnost se prvi put bavi brisanjem iz perspektive deteta – devojčice koja u početku ne razume značenje državljanstva, granica i identiteta, ali kako odrasta, sve više razume zašto je važno imati „dovoljno crtica” na poslednjem slovu svog prezimena. Debitantski roman Tine Perić, iako se bavi izazovnom temom – brisanjem – i iako gotovo svaka rečenica napisana o tome boli, nije gorko štivo. Birokratski potez koji je dobio posebni naziv u detinjstvu glavne junakinje – „problem s papirima” – ne samo da je izbrisao Mijinog oca iz registra stalnog stanovništva, učinio ga nesposobnim za rad i lišio ga svih prava, već ga je praktično izbrisao i iz njenog života. Srećom, ne trajno.

Sara je tek napunila devetnaest godina i, zbog potisnute traume iz prošlosti, oseća rastući strah da će te godine umreti. Iz tog razloga, ono što bi trebalo da bude najbezbrižnije leto u životu, između srednje škole i fakulteta, ona provodi u senci anksioznosti. Izlazi sa društvom po alternativnim klubovima, pokušava da se pomiri sa bivšim dečkom Viktorom, puno pije i želi da je svi primete iako je suštinski povučena. Sve se menja nakon što Sara u mračnoj prostoriji kluba ima prvo snoviđenje u kom trauma iz prošlosti oživi - ponovo se susreće sa devetnaestogodišnjom, sestrom od tetke, Larom. Sara se budi sledećeg jutra sa trnjenjem u ruci, ono se širi i Sara otkriva da ima neimenovanu bolest, s kojom će živeti normalno, ali će je zauvek pratiti. Sara, dobijajući prvu naznaku da je njen strah od smrti opravdan, počinje panično da se bavi analiziranjem tog pojma, svog tela kao nečega što je krhko i prolazno, i kroz ta razmišljanja ubrzano odrasta. Kreće na pripreme za slikarstvo gde upoznaje Tisu i Balšu, njih dvoje su ekscentrični i oboje su se u prošlosti susreli sa smrću, i jedan i drugi imaju zakopane traume. Sara u Tisi pronalazi uzor, a u Balšu se zaljubljuje. Kroz odnos sa njima Sara se suočava sa svojom sadašnjošću, budućnošću i prošlošću - porodičnom tragedijom, koja joj je obeležila celo odrastanje, smrt njene sestre od tetke Lare.

Savremeni Kijev, vazdušna opasnost. Studentkinja Lesja se skriva u podrumu. Tamo nailazi na dnevnik studentkinje i medicinske sestre Natalje i počinje da ga čita. Natalja opisuje prve nedelje ukrajinske nezavisnosti, dve nedelje uoči ulaska Crvene armije u Kijev. Priču započinje bekstvom svog pacijenta. Pacijent je bivši visoki carski činovnik sa jedinstvenim slučajem šizofrenije. Natalja se nada da će se proslaviti u psihijatriji zahvaljujući radu na njegovom slučaju. Da bi mogla da nastavi da radi sa pacijentom, mora da spreči njegova naredna bekstva. Zbog toga mora da preuzme na sebe spasavanje njegove porodice iz grada, jer je pacijent upravo zbog ovoga bežao. Natalija je prinuđena da se osloni na svog novog poznanika Anatolja, ali i da stekne poverenje pacijentove starije ćerke Kasje (Kasandre), kako bi ispunila obećanje. Kasja je glava porodice i ima svoje probleme – priviđaju joj se jezive slike, koje se kasnije ostvaruju. Nataljina potraga za kartama za odlazak se oteže zbog niza, na prvi pogled sasvim običnih, nesrećnih slučajeva. Uz to počinje i boljševički ustanak u gradu, u koji bivaju uvučeni njoj bliski ljudi. Natalja je rastrzana između obaveza prema pacijentu, patriotizma koji je zadržava uz ranjenike i nove ljubavi — oficira Vasilja. Najzad, kroz razgovore sa pacijentovom porodicom, Natalji se slažu sve kockice u glavi: Anatolj nije onakva osoba kakvom se predstavljao, on ima neke neraščišćene račune sa pacijentovom porodicom. I niije pomagao Natalji, već je nastojao da spreči beg porodice. Zahvaljujući vezama sa ukrajinskim vojnicima, Natalja ipak uspeva da evakuiše porodicu vojnim vozilom. Da li i ona odlazi ili ostaje je pitanje koje ostaje otvoreno i prepušteno tumačenju čitalaca. Kraj vazdušne opasnosti. Lesja otkriva otkud Nataljin dnevnik u njenom podrumu. Tri epiloga: iz pera Anatolja, Vasilja i Natalijine poznanice. Tokom čitave knjige pojavljuju se i zapisi stilizovani kao Kasjine beleške, iz mističnog, vanvremenskog prostora.

“Sve dobre barbike” je roman o Vanji, milenijalki koja puni trideset godina i shvata da u njenom životu ništa nije kako je mislila da će biti. Nije postala poznata umetnica, već je scenaristkinja jeftinih sapunica, nema decu, nije u ljubavnoj vezi, anksiozna je preko svake mere i odnosi sa članovima porodice joj nisu baš najbolji. Kada joj se na vratima stana pojavi bivša devojka sa bebom, Vanja je uprkos činjenici da joj je Svetlana slomila srce, pušta da ostane kod nje neko vreme. To je navede da preispita svoj život. Rastrzana između želje da radi ono što voli i uspe da preživi u Beogradu danas, Vanja shvata da mora nešto da promeni. Ishitreno daje otkaz na sapunici koju piše, a istovremeno je gazda izbacuje iz stana da bi uselio bračni par iz Rusije od koga može da dobije mnogo veću kiriju. Svetlana odlazi, iznova je napušta, a Vanja ostaje sama i odjednom se oseća kao da je iznova devojčica koja ne može da se brine o sebi. Dok pakuje stvari, slučajno prospe ključalu vodu po svojoj nozi i napravi ozbiljnu opekotinu. A onda se zapita - da li je zaista bilo slučajno? Ne znajući šta da radi, Vanja se vraća da živi kod majke, u mali grad nadomak Beograda, a tamo je čeka sve ono od čega je pobegla.