Dani kao čudni simptomi
[Iz: Rekonstrukcije]
III SIZIF PRONALAZI SVEOBUHVATNI GLAS
Ona bira alegoriju.
Ona bira kaleidoskopski pristup.
Višestranost, mada bi se moglo nazvati i fragmentarnošću.
Iz svakog fragmenta polira samu sebe na površinu.
IV SIZIF ODMAH UČI TRI VAŽNE STVARI O MAJČINSTVU
Nakon poslednjeg porođajnog napona polažu joj bebu na grudi. Na trenutak to deluje kao nešto na šta ima pravo. Nagrada, dostignuće. Posmatra glavicu s ugrušcima krvi i shvata da od tog trenutka 1) čitavo ljudsko stanje ima veću težinu, 2) njena ćerka postoji samo zato što ona postoji, 3) ništa drugo neće biti važnije.
V SIZIF ISPITUJE ŠTA JE NADA
Njena ćerka, stara tek nekoliko nedelja, bezbedno leži na pletenoj podlozi u ogradici i opčinjeno gleda senke koje plešu po plafonu.
Negde je pročitala: sva ljudska patnja potiče iz nade.
Negde drugde pročitala je: nada opija.
VI SIZIF SE SEĆA PRVOG PUTA POSLE POROĐAJA
Luj je uzima s leđa.
Prepušta mu se. Dok slaže veš, savija je napred, uzjaše je kao životinju, svršava posle nekoliko brzih, trzavih pokreta. Zatim se obriše krpenom pelenom.
Vidiš, kaže joj, malo se toga promenilo.
Seća se te krpice, zna tačno koja je kada njome briše uglove usana svoje ćerke. Na njoj su male žirafe.
XI SIZIF OBILAZI
Neurologe.
Psihijatre.
Logopede.
Audiologe.
Ortoptiste.
Svi postavljaju ista pitanja. Da li je ovo posledica nesreće, povrede ili nečeg drugog?
Da li je vaše dete operisano? Da li je dobijalo lekove? Da li ima dodatne tegobe? Da li ide i na druge terapije? Da li ima neprekidne bolove koji se ne smanjuju mirovanjem ili promenom položaja? Da li ima temperaturu? Da li je u poslednje vreme izgubilo na težini? Da li ima bolove tokom noći ili napade? Da li oseća opštu slabost? Da li ima probleme s kostima ili zglobovima? Da li pati od vrtoglavice? Gubi li ponekad ravnotežu? Ili svest? Postoje li u porodici bolesti? Rak? Psihički poremećaji? Da li vaše dete ima visok pritisak? Pritisak u grudima? Dijabetes?
Ukoliko ima: šta ima, koliko dugo, u kojoj meri, koji oblik?
Sizif kalibriše značenje reči „vaše“.
XIV SIZIF SE SUOČAVA S PARADOKSOM
Da se oseća tako beznačajno upravo u trenutku kada je potrebnija više nego ikada ranije.
XV SIZIF MORA DA IZABERE
Da li će operacija biti sada ili kasnije.
Da li će biti više ili manje vežbi.
Da li da će nastaviti ili prekinuti terapiju.
Pitanje je da li vaše dete od svega toga ima dovoljno koristi. Sada se to svodi na pokušavanje i učenje, kaže fizioterapeutkinja. Oduva pramen kose sa lica, obrazi su joj rumeni od napora.
Kaže: Imamo malo referenci, nemamo predstavu koliko brzo će napredovati ili nazadovati.
Čunjevi uredno složeni u uglu. Pikado od čička. Posteri mišićnih grupa sa latinskim imenima: orbicularis oris, deltoideus, trapezius, pectoralis major, latissimus dorsi.
Sizif gleda mrežu punu šarenih lopti i pokušava da uhvati misao koja se skriva iza reči koje još lebde u vazduhu poput krugova od dima.
I tada to vidi: mogućnost da će joj ćerka izgubiti i one veštine koje je uz toliki trud uspela da razvije.
Nada je sada balon koji se ispumpava i besciljno odskače po sobi.
XVII SIZIF (PONOVO) PRESTAJE DA PUŠI
Prosto moram da prestanem, pomisli dok izduvava svoj, za sada, poslednji dim. Nada je sada konkretna odluka, nešto čega će morati da se drži.
Njena ćerka sedi na podu dnevne sobe s punom pelenom i jedva da je dotiče čeličnoplava oktobarska hladnoća.
Sizif zatvara prozor.
Hajde, kaže, da te presvučemo.
Izvlači čitav niz vlažnih maramica iz pakovanja, pevušeći melodiju koju je nekada tako lepo pevala jedna nemačka glumica i čezne za cigaretama.
[Iz: Istraživanja]
Mota cigaretu ispred ulaza. Oko njega se širi kiseo miris. Jezik nalik reptilskom liže rizlu. Iz očiju mu izbija pakleni sjaj.
Davno je to bilo, misli Sizif, da sam nekoga srela.
Zdravo, zdravo, dobro veče.
Dobro veče, ljubazno mu odgovara.
Nema te već neko vreme. Imala si nešto pametnije da radiš?
Sizif odmahuje glavom, pita: Da li vi radite iza kulisa?
Svakako, kaže on. Ali nemoj mi zameriti. Ja samo izvršavam naređenja.
Mogu li da se ogrebem za jednu?
Mmm-pa-samo-izvoli. Vadi kesicu sa duvanom, odvratno izgelda, verovatno je napravljena od dečjih pluća ili bešike nekog bolesnika, tako nešto.
Nema potrebe da gledaš tako ljutito, cereka se. Ni meni ovo nije zadovoljstvo, ako na to ciljaš. Hoćeš da ti je ja smotam?
Rado, kaže ona. Zvuči zahvalnije nego što joj je bila namera.
Nedugo zatim uvlači dim, izduvava ga.
Ipak manje prija, zar ne, ovako bez posledica.
Tražim nekoga, kaže ona. Znate li ko je unutra?
Zavisi, odgovara i sleže ramenima.
Poznat stih joj projuri mislima: Toliko toga zavisi od crvenih kolica.
On kaže: Ono u šta sam siguran, jeste da smo ovaj razgovor vodili već više puta.
Oh, kaže Sizif. Da, izvinite, verovatno sam zaboravila.
Nema veze, kaže on.
Gasi opušak i odmah se gubi odavde. Sizif se povlači. A onda se još jednom okreće i postavlja goruće pitanje: Da li slučajno poznajete Miu?
Tcc. E, tu si me uhvatila. Ime… to je novo. To menja stvar, priznajem. Češe se po ljuspastoj lobanji. Jagodice prstiju su mu žuti od nikotina, nokti šiljati i crni. Sigurna si?
Mislim da jesam, kaže Sizif.
Mia, da, da, moguće je, moguće. Kako izgleda?
To pokušavam da saznam. Nije baš lako. Još je daleko, razumete?
Razumem.
Možda ćete je sresti u hodnicima.
Ako vidim tu tvoju Miju, reći ću joj da je neko traži.
Baš lepo, kaže Sizif. Hvala vam.
Nemoj da gubiš hrabrost, kaže joj pre nego što nestane iza kliznih vrata. Bolje je imati ime nego biti bezimen.
Smrt je svuda, pada s neba kao teško oružje, zatrpava sve koje voliš pod ruševinama, pod krhotinama onoga što je malopre još bio tvoj život. Smrt te natera da se sapleteš o ivicu trotoara i razbiješ lobanju dok na brzinu izvodiš psa u šetnju. Smrt je ogrebotina na nelepljivom premazu. Smrt ima osećaj za dramatiku. A ponekad čak i za humor. Smrt ti se nečujno ušunja u spavaću sobu. Smrt je pukotina na trbušnoj aorti, krvarenje u mozgu. Smrt je kratak spoj, požar, davljenje, za delić sekunde zakasnela reakcija tokom vožnje. Smrt je nagla. Smrt je svađa koja je izmakla kontroli. Smrt je nesporazum. Smrt je atentat. Smrt je neuhvatljiva zakulisna politika. Smrt je grafikon. Smrt je masovna grobnica. Smrt je otrovni pauk ili gladna zver. Smrt je datum i tačno vreme. Smrt zatičeš kraj sebe u krevetu ili na kuhinjskom podu. Smrt boji vodu u kadi u crveno. Smrt ti ubrzava deobu ćelija suludom brzinom. Smrt je zarazna, prodire ti u telo poput gripa ili bakterije, potom ti se nastani u srcu i tamo dovrši posao. Smrt je misao koje se više ne možeš osloboditi. Smrt je medicinska greška. Smrt je kad popiješ prevruću kafu. Smrt ne pravi razliku, ali je čini. Smrt je lavina. Smrt je sintetička košuljica za krštenje u crkvi punoj sveća. Smrt je pandemija. Smrt je stezanje u grudima. Smrt je pogubljenje. Smrt je rupa u stepeništu. Smrt je gurkanje u leđa. Smrt je započeto sletanje. Smrt je šraf koji nije dovoljno zategnut. Smrt je toplotni talas. Smrt je alergija na orašaste plodove. Smrt je zid vode. Smrt je spor i iscrpljujući proces. Smrt leži umotana u belo platno. Smrt se nasuka na obalu. Smrt je injekcija. Smrt čeka trenutak nepažnje, kada još nisi vezao pojas, kada si preumoran da isključiš sušilicu, kada se opustiš, kada na tren, samo na tren, sklopiš oči. Smrt je kalašnjikov u učionici. Smrt je prestanak uzimanja hrane i tečnosti. Smrt je pad kroz prozor. Smrt je zamor materijala. Smrt je glad. Smrt je suša. Smrt je nedostatak higijene. Smrt je ponor, procep u ledu, živi pesak. Smrt je verovanje ; u boga, u homeopatiju, u teorije zavere, u propagandu. Smrt je odluka, granica koja se previše grčevito brani. Smrt je razgovor u kome se saopštavaju loše vesti. Smrt je stepenik koji je bio mrvicu uži nego što si procenio. Smrt je tvrdi, granitni pod. Smrt je zalogaj otišao u pogrešan otvor od koga se zagrcneš. Smrt je nepotpuno sagorevanje u tvom kotlu za grejanje. Smrt je curenje gasa. Smrt je ugrušak. Smrt je dželatov čvor. Smrt je tvrdi predmet. Smrt je kružna testera. Smrt je loša procena. Smrt je predoziranje. Smrt nikada ne okleva.
[Iz: Otkrića]
Imaš skoro dve godine, a još nisi izgovorila nijednu reč. Luj i ja govorimo da si mirna beba, tiho dete. Tiha voda, govorimo u šali svima koji nas pitaju. Ne brinemo se. Čak ni kada dobijemo uput za specijalistu.
*
Sedimo i večeramo. Luj koji me pita: Misliš li da nešto nije u redu? Njegov ton mi izaziva jezu. Pomisao da te gleda drugim očima. Brišem ti šargarepu sa usana, sklanjam plastičnu kašiku, zaštitnički te privlačim k sebi.
Ispitaćemo, kažem mu. Ali kako god bilo, njoj ne fali ništa.
*
Prve, oprezne dijagnoze. Niz razgovora upoznavanja. Višestruko je i ograničavajuće. Luj želi da zna koji je to sindrom, koja bolest, koje stanje. Može se ispoljiti na razne načine, kažu nam lekari. Moraćemo da pratimo. Ništa nije sigurno.
Osim toga da će vaša ćerka zavisiti od tuđe pomoći do kraja života.
*
Negde sam pročitala da se svetlost ponaša kao čestica kada postavljamo pitanje o česticama, a kao talas, kada postavljamo pitanje o talasima.
Sada je nada hipoteza.
*
Luj želi da te krsti i u početku se smejem toj ideji.
Onda mi kaže: Moramo da potvrdimo da ima dušu.
Kaže i: Moramo da postavimo neizvesno iznad izvesnog.
A pod „mi“ misli „ja“. Ali to razumemo.
*
Negde sam pročitala da duša teži 21 gram.
To nije teže od šake suvog grožđa.
*
Negde sam pročitala da je nada brkanje između želje da se nešto dogodi i verovatnoće da će se to zaista dogoditi.
*
Negde sam pročitala da je Bog, u početku, leteo nad haosom u obličju ptice.
*
Da li se onda Bog sastoji od Boga kada postavimo pitanje o Bogu?
*
Pokušavamo s korektivnom kacigom za lobanju. Sa prilagođenom kašikom. Sa hodalicom.
*
Ne gledajte je kao dete s problemima, kažu mi terapeuti. Gledajte je kao dete s mogućnostima.
*
Pohađamo kurseve, dobijamo savete, učimo reči kojima možemo da opišemo tvoje potrebe i promene raspoloženja.
Nije dovoljno.
*
Vidim sebe kao kartografa, okrećem te kao što se Zemlja okreće. Prstima ti pratim arhipelag pršljenova, postavljam mrežu preko tebe, crtam vektore, zamišljene isprekidane linije, mapiram ono što se mapirati može.
*
Imaš skoro pet godina i upoređujem te s mitskim bićem. Ti vidiš lepotu tamo gde je mi ne prepoznajemo. Igraš se sa suncem koje se provlači kroz prozor.
Svetlost koja ti klizi kroz prste izaziva ti drhtaj zadovoljstva.
Usklici radosti.
Moja hvatačica zraka.
*
Ali kada sunce nestane, nestaju i tvoj široki osmeh i snaga iz tvog tela. Kao da se gasiš.
*
Imenujem ono što vidim, pravim beleške da bih postala svesna tvog ponašanja, emocija koje ga prate.
Moja kartografija.
Nemoj da maltretiraš to jadno dete, kaže mi Luj.
Ja zapisujem dalje, rešena da bolje razumem šta ti je potrebno.
*
Moramo negde gde ima sunca, kažem. Moramo na odmor.
*
Šta nas sprečava?
Luj, koji smatra da to nije realan plan.
Upale, refluks, inkontinencija, zatvor, zadržavanje mokraće, nagon za povraćanjem, gušenje, opasnost od gušenja, hipotonija, iščašenje kuka, skolioza, deformacije šaka i stopala, promenjena slika epilepsije, mišićni spazmi, poremećena obrada nadražaja.
Da, dobro, i to.
Ali da li bi ti to želela, pitam te. Da odemo negde gde ima sunca?
Iza tvojih patlidžanljubičastih očiju blista odgovor.
*
U trenutku kada se Zemlja mogla posmatrati sa veće udaljenosti, uz pomoć aviona i satelita, naše mape postale su preglednije.
*
Kartografija je u osnovi oblik komunikacije. Radi se o poruci koju prenosiš korisniku mape.
Tražim način na koji mogu da te gledam tako da postaneš mesto, osećaj, miris, splet hodnika kroz koje mogu da lutam.
