bili smo u kladionici na uglu imali smo malo novca imali smo četiri evrića polovinu smo stavili kao ulog na rulet i izgubili je izašli smo napolje pušili smo i rekosmo drugu polovinu na opkladu i betis rajo daju ušli smo i ugledali ekran neki hrtovi su trčali za zecom ali je zec bio lažan možda hrtovi to nisu znali možda su se samo pravili da ne znaju nismo primetili ali smo dobili opkladu i novac stavili kao ulog na rulet udvostručili ga izašli smo na ulicu ušli smo u prodavnicu u frižideru je bila flaša ledenog čaja niz koju se slivala kap iznutra je bila puna kristalčića koliko je bila hladna niz leđa nam je klizila kap znoja i spuštala se ispod majice sve kapi (one od ledenog čaja one sa naših leđa) nestale su u isto vreme ali nismo primetili kad smo izašli na ulicu kupili smo kesice od pet sakrili smo ih u čarape seli smo na ivičnjak zaboli su nam se kamenčići u butine u dlake na butinama shvatili smo još uvek smo imali novca rekosmo momci šta da radimo razmislili smo izvukli smo kesice od pet iz čarapa sakrili ih u grm rekosmo želim da odigram tekken želim da odigram fifu želim da odigram age došla je policija rekli su izvadite svoje stvari rekli smo ne gospodine policajče nemamo ništa otišli su izvukli smo kesice od pet iz grma dovršili smo ih i bacili poslednjem zraku svetlosti dana trebalo je osam minuta da stigne do zemlje od sunca a zatim je pao mrak rekosmo idemo na vašar ušli smo u automobile iznenada rekosmo hajde idemo odavno nismo bili razmišljali smo da idemo stalno ne bi nam bilo toliko zanimljivo razmišljali smo želja je kao biljka moraš da znaš koliko vode joj je potrebno kupili smo žetone ušli u automobile podigli smo vrat i gledali neonska svetla razgovarali smo ali muzika je bila toliko glasna da nismo čuli sopstvene glasove niti smo čuli glasove u našoj glavi koji su govorili sreća je kao smrt moraš znati da je prihvatiš shvatili smo više nismo imali novca bili smo gladni i bili smo žedni i trebalo je da hodamo da bismo se vratili kući hodali smo sa rukama u džepovima neko reče najlepši trenutak dana bio je kad smo dobili opkladu a neko reče najlepši trenutak dana bio je kad nisam osetio usamljenost a neko reče najlepši trenutak dana bio je kad su otišli policajci a neko reče najlepši trenutak dana bio je kad je neko rekao u koliko sati se vidimo danas
[...] 
kada ti je otac umro nismo se videli godinama ali sam seo na dva aviona a zatim u taksi i otišao da te vidim u drugačiji grad u odnosu na onaj u kojem smo odrasli zajedno neke ulice su me podsećale na druge isto je bilo sa zgradama i klupama u parkovima nisam te pitao od čega je umro tvoj otac pretpostavljam nešto vezano za srce nisam te pitao ni za njegovo godište ali nije imao ni šezdeset zatim smo videli tvog psa koji je imao šesnaest godina i još uvek je bio živ iako je bio slep i pišao je u kući ali to nije bilo ništa novo jer je uvek pišao u kući zatim su došli i ostali i bili smo svi zajedno nakon mnogo godina i otišli smo na žurku i imao sam želju da plačem iako onaj koji je umro nije bio moj otac ali sam pomislio da nije vredno plakanja jer smo svi bili zajedno i seo na dva aviona i taksi a pre nego što sam otišao da spavam popio sam četiri čaše vode a onda sam natočio još jednu ali nisam mogao da je ispijem do kraja i ostavio sam je na noćnom stoliću
[...] 
dodirivao sam španski zid u svojoj sobi vrhovima prstiju razmišljao sam: voleo bih da zidovi budu glatki da su tek okrečeni razmišljao sam: noćas ću plakati dok ne zaspim razmišljao sam da izađem na balkon i učinio sam to i video zgradu od cigle istu kao što je moja kako je lepa cigla izdržljivija je od kamena i ljudske kože i video sam antene i klima uređaje i video sam biljke i druge ljude na svojim balkonima i video sam jednog dečka kako zvoni na interfon i video sam još jednog dečka kako silazi do ulaza i video sam kako se rukuju i pozdravljaju i video sam još jednog dečka kako hoda sredinom ulice sa zidanovom tetovažom na levom butu i nisam ga pozdravio ali sam ga poznavao i video sam još jednog dečka kako vozi skejt sredinom ulice a kada sam ga pozdravio pogledao je gore žmirkajući očima i kada me je ugledao otvorio ih je i takođe je otvorio usta da bi se nasmešio i onda je otišao niz ulicu a kada je otišao niz ulicu video sam lokal na uglu i shvatio sam se da je imao znak prodaje se setio sam se da je pre bio frizerski salon da je pre toga bio video klub da je pre toga jedna gospođa prodavala hleb da pre toga ne znam šta jer još nisam bio rođen a kada je sunce počelo da zalazi boje su se promenile postale su teško objašnjive kao kada želiš da kažeš ime drveta ali ne znaš imena drveća kao kada želiš da kažeš ime cveta ali ne znaš imena cveća nema veze što ih ne znaš i više je nego dovoljno biti siguran u to da će biti tu još mnogo vremena kao što se dešava i sa ciglama a kada je sunce nestalo otišao sam u nečiju kuću jer su mu roditelji bili na odmoru i jer je bio nekoliko ulica od moje kuće ali u drugoj zgradi od cigle istoj kao što je moja zatim smo igrali pes 6 igrali smo inter čelsi 2 sata i barsa milan 3 sata zatim smo skinuli muziku sa torenta i pustili pesme na jutjubu zatim sam ugledao poster al paćina iz lica sa ožiljkom i poželeo da bude na zidu moje sobe ali mi se takođe sviđalo što je na njegovom da bih mogao da ga vidim kada ga posećujem nakon toga sam se vratio pešice nazad do kuće i pomislio sam: voleo bih da idem busom ali nisam imao novca i pomislio sam: voleo bih da se vozim busom ali da ne znam gde ću sići i da na putu vidim neke momke koji podižu svoja tela na šipkama i napinju svoje mišiće samo na trenutak dok autobus prolazi kroz ulice i pomislio sam to ali nisam imao novca i bila je noć i kod kuće sam uključio televiziju ali nisam našao ništa da gledam i pomislio sam: znam da u ovom svetu ima više od onoga što sam video više od lokala na uglu više od kuće prijatelja više od mesta na kojem te može ostaviti bus više od zgrada i fabrika više od neuređenih parcela znam da ima više mnogo više znam da postoje drugi svetovi znam da ih neću otkriti znam da me sve plaši znam kako izgledaju hodnici moje kuće zbog toga ne uključujem svetlo i ležim u krevetu u mraku znam da sam najtužniji kada sam sam zato što znam da pred ljudima ne treba da izgledaš tužan znam sve ovo kao što takođe znam da će tuga koju osećam i koja mi je smeštena između grla i utrobe trajati mnogo godina trajaće više od cigli koje su napravljene da traju više od ljudi jer kada umrem moja tuga će se pretvoriti u energiju sposobnu da se kreće po svetu energiju koja će moći da ide gore i dole i napred i nazad koja će moći da uđe u prsa bilo kog drugog dečka iz bilo kog drugog mesta na planeti a kada se život na planeti ugasi i ne ostane ni jedan jedini znak života premeštaće se kroz beskonačnost univerzuma da pokaže da iako nije bila neophodna jeste bila neizbežna
[...] 
na plaži smo stavili peškire jedan do drugog ali vi ste ostali sami veruj mi nije mi zaspetalo spustio si glavu na njene noge a ona je svojim ustima poljubila tvoja na tom odstojanju nosne šupljine mora da su veoma velike mora da se vide sve mrlje i dlake koje se vide samo izbliza ona ti je provukla prste kroz kosu kao da kopa po pesku veruj mi nije mi zasmetalo kada su ostali otišli da plivaju i kada sam ostao na mom peškiru nije mi bilo dosadno pogledao sam ka nebu i ugledao narandžaste oblake daj bože da padne kiša pomislio sam pogledao sam ka moru i čuo krike galebova pogledao sam u pesak i provukao prste kroz njega kao da je tvoja kosa našao sam ispolirane komade stakla i školjke crvenkaste boje voleo bih da se okupam ali već su bili daleko veruj mi nije mi zasmetalo ne znam ni da plivam baš dobro kada su se ostali vratili nisam obraćao pažnju na ono što su govorili (poput onih biljaka smo što rastu iz peska) (sve je stvar reprodukcije) (preživljavanja) (ovo je teško razumeti ukoliko još uvek nisi imao seksualne odnose) (ako ne razumeš važnost pljuvačke) uveče sam osećao kako mi telo gori rekao sam sebi: biću sam čitavog leta i u septembru ću potražiti posao u inostranstvu kada ste otišli u krevet zamišljao sam vas zajedno pretpostavljam da su i vaša tela bila vrela zbog sunca pomislio sam da će ti poljubiti usne sa otvorenim ustima pomislio sam da niko drugi neće čuti šta govorite i da u se mraku ne vide te dlake ni te mrlje ni da bi iko primetio da su tvoje trepavice duže od njegovih takođe sam pomislio da bih voleo bolje da plivam i da ne osećam kako srce ponekad prekriva čudna gljiva kao što se to dešava poslednjoj narandži u voćnjaku
[...] 
jednog dana neko je rekao uzeću ovo blato i napraviću ciglu pa još jednu pa još jednu pa ću ih spojiti pa ću napraviti kuću zatim je došlo sve ostalo: zgrade gradovi gradovi oko tih gradova u tim zgradama tih gradova oko tih gradova žive ljudi koji se iz dana u dan naginju ka unutrašnjem dvorištu i prostiru veš s nežnošću s kojom su to radile njihove majke gledaju u nebo i misle daj bože da dođu oblaci daj bože da padne kiša i odnese svu prljavštinu i skine slojeve i slojeve boje sa zidova i odnese osušena pseća govna posle nekoliko dana na suncu i odnese drveće i grane automobile i motore kiša koja ne prestaje i koja ulice pretvara u reke koja malo pomalo počinje da čupa jednu po jednu zgradu metar po metar asfalt kiša koja će okončati vrućinu i koja kada okonča vrućinu i zgrade i automobile i drveće i motore i lampione neka počne slabija kiša koja će nam dozvoliti da izađemo bez odeće i gledamo u nebo raširenih ruku i tvrdog penisa kiša koja će nam zauvek očistiti kožu to bi bio naš san: prazan svet svet koji više ne može da te povredi iako ako razmisliš ni ovaj svet ne može ali ovaj svet koji je počeo sa jednom ciglom ovaj svet je mogao da ti oduzme opciju da pronađeš lepotu zato u ovom svetu u kojem ima toliko lepih stvari koje nismo u stanju da pronađemo morali smo da se sklonimo u sve loše i bolesno i zbog toga smo sada primorani da pronađemo lepotu tamo gde je niko do sada nije video